centar zrenjanina (2)Da mogu da utiču na političke odluke iako deluju kao da su „rogovi u vreći“ dokazali su nevladin sektor u Zrenjaninu i opozicione stranke, ali samo kada su ujedinjeni, a o svemu tome razgovarali su i na skupu u Zrenjaninu koji je organizovao Građanski preokret.
Ipak, nije se moglo čuti ništa o ličnoj odgovornosti političkih aktera Zrenjanina za loše rezultate na izborima na javnoj debati „Kriza lokalne samouprave“, na koju se odazvao veći broj učesnika iz redova političkih stranaka opozicije i nevladinog sektora.
Kritikovali su se međusobno odbornici opozicije u Zrenjaninu, glasne su bile kritike na račun moderatora skupa, politikologa Miroslava Samardžića i jednog njegovog teksta iz prošle godine kojim se ograđuje od zahteva za „2 litre vode po glavi stanovnika“ u Zrenjaninu a potezala se i kritika novinara, „jer da oni pišu šta treba, sve bi bilo drugačije“.
Jedan od učesnika bio je najiskreniji, rekavši da nije iz Zrenjanina i da ne poznaje ljude.
„Ne znam zašto je to tako, ali je evidentno da postoji kriza loklane vlasti ali i kriza opozicionih stranaka i aktivizma ovde u Zrenjaninu. Evidentno je i da nismo dobili dovoljnu podršku građana za probleme za koje se zalažemo, među kojima je voda“, naveo je, između ostalog Nikola Mlađenović iz Dosta je bilo.
Njegov stranački kolega poslanik Aleksandar Korovljev žalio se da su demokratski principi narušeni u zrenjaninskoj skupštini, da ne postoji sloboda javnog govora, dok je Zrenjaninac Mileta Nikolić skrenuo pažnju na to zašto su građani pasivni.
„Mislim da ovakav skup nema efekta kada se održava u krugu istomišljenika. Pošto smo kao društvo i pojedinci moralno posrnuli, moram da kažem da sve ovo ovde što ste čuli od 70 odsto učesnika, došlo je od ljudi koji su doprineli da dođe do ovoga. Oni sebe sigurno prepoznaju. A kolegi koji je rekao da ne zna zašto mu ljudi ne prilaze i ne veruju, mogu da kažem da je to zato što se mi znamo ovde, Zrenjanin je mali grad“, rekao je Mileta Nikolić.
Teme o političkoj krizi u Zrenjaninu, koja je evidentna, njenim uzrocima i zašto se zapravo vlada iz jednog centra, držalo se tek nekoliko govornika.
Aleksandar Marton, poslanik i potparol LSV, objasnio je zašto njegova stranka bojkotuje rad lokalnog parlamenta i podsetio da su za vreme demokratske vlasti u Zrenjaninu postojali lokalni mediji i emisije gde su politički akteri mogli da iznose svoja mišljenja a građani da ih čuju.
Borislav Gađanski iz DSS naveo je da više ne postoji samostalnost u funkciji gradonačelnika, da je centralizacija vlasti postala toliko snažna da očekuje da se i na izborima za mesne zajednice pojavi samo jedno ime, kao nosilac liste,
„Nemamo funkcionalno pravosuđe, ne poštuje se Ustav, dokle god je tako ne možemo imati samostalne lokalne samouprave„, rekao je Borislav Gađanski i istakao da za Gradsko veće više niko ne zna šta radi i predstavlja.
„U Zrenjaninu vladajuća stranka ništa ne odlučuje, imaju svojevrsnu prinudnu upravu a odbornicima se samo diktira za šta glasaju. Doveli smo do dna lokalnu samoupravu“, rekao je Gađanski.
Vlast je loša i koruptivna, rekao je Bekim Rukeci iz Zrenjaninske akcije i istako da se to ne može samo ponavljati.
„Ako ćemo to samo ponavljati kao papagaji, onda je to i odgovor na pitanje zašto nam ljudi ne prilaze, to je zato što im ništa ni ne nudimo. Sve se svodi na prepucavanja građanskih pozicija i ko će da zauzme prvo mesto“, rekao je Rukeci.
Na skupu se obratio i novinar više novosadskih medija Darko Šper rekavši da su novinarstvo i aktivizam po prirodi slični. On je podsetio na političke događaje iz 1996. godine, kada su predstavnici zrenjaninske opozicije dokazali da su pobedili na izborima tako što su nosili redne brojeve u svojim rukama a građani su svoje odbornike uveli u skupštinu grada.
Dušan Kokot i Dragana Popović iz Građanskog preokreta na kraju skupa izrazili su zadovoljstvo što se debata uopšte održala, ocenivši da je često suprostavljenim akterima na zrenjaninskoj javnoj sceni ona zapravo preko potrebna.
Grubački: Neka se legitimišu akteri
„Moraju da se legitimišu akteri, i ovde i svuda, da li su opozicioni ili provladini, šta zagovaraju, da li žele da sruše vlast ili participiraju. Treba svako da kaže kako se zove, koja je organizacija i šta je radio do sada u svom delovanju, prosto da se legitimiše. Treba predstaviti ciljeve svojih organizacija, odnos prema građanskim pravima, odnos prema vlasti ako uopšte želimo da pričamo o tome gde smo i šta dalje. Mi smo vam sada podelili naš manifest Novog optimizma, koji postoji 18 godina, svako može da vidi za šta se zalažemo„, rekao je, između ostalog, Branislav Grubački, veteran nevladinog sektora s početka devedesetih godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
