foto Nadica Jakovljev/DanasSanaciju postojeće nesanitarne deponije i odlaganje otpada u narednih četvrt veka u Zrenjaninu bi trebalo da reši privatni partner a da li to podrazumeva i odvajanje i reciklažu otpada, Zrenjaninci još ne znaju.
Pre nedelju dana zatvoren je tender na kom je Zrenjanin tražio privatnog partnera za finansiranje i izvođenje radova na sanaciji, remedijaciji i zatvaranju gradske deponije. Procedura je još u toku i u ovom je trenutku nemoguće dobiti informaciju da li se na tender neko javio.
Taj privatni partner, ako se na tenderu pronašao, u narednih 25 godina će biti obavezan da finansira i izvede radove na potpunoj sanaciji – remedijaciji i zatvaranju postojeće gradske deponije i izgradi sanitarnu kasetu, instalira opremu za prečišćavanje otpadnih procednih voda i tretman starog i novog otpada.
Budući privatni partner imaće obavezu i da izradi validnu tehničku dokumentaciju.
Ovo javno-privatno partnerstvo je bez elemenata koncesije, uz plaćanje naknade za izvršene radove i pružene usluge.
Gradska vlast obrazložila je svoju odluku da uslugu odnošenja i skladištenja otpada poveri privatniku kako bi se smanjili troškovi javnog partnera, odnosno grada i kako bi se podelili rizici i odgovornost. Ukupna investiciona vrednost projekta 36 miliona evra.
Da li će uz pomoć privatnog partnera u Zrenjaninu konačno početi i sa razvrstavanjem otpada i da li će otpad biti tretiran, odnosno recikliran, građani ne znaju jer su informacije o javno – privatnom partnerstvu prilično netransparentne.
Danas, u dvadeset drugoj godini dvedest prvog veka u Zrenjaninu otpad se ne razvrstava nego se, pokupljen iz domaćinstava i privrede, odlaže se na smetlište, gradsku deponiju koja ne zadovoljava osnovne ekološke standarde.
Ukoliko želite da odložite elektronski otpad, da li specijalne sijalice, stare telefone ili računare, u Zrenjaninu to ne možete da uradite nigde. Nijedno privatno odlagalište u gradu, a ima ih nekoliko, nema dozvolu za skladištenje elektronskog otpada.
Neki od njih kažu da su podneli zahtev da se registruju za ovu uslugu, ali dozvolu nisu dobili.
Elektronski otpad mogao je ove godine organizovano da se odloži samo jednom, u martu.
Bila je to aktivnost u okviru projekta koju zajednički sprovode Regionalni centar Banat, grad i JKP “Čistoća i zelenilo”.
U namenski postavljenim kontejnerima na nekoliko mesta, građani su mogli da odlože elektronski otpad i tada je prikupljeno skoro dve tone starih telefona, računara, sijalica, kablova, modema.
Kako je prošle godine objavljeno, zahvaljujući projektu vrednom 50 hiljada evra, kupljeno je kombi vozilo za transport elektronskog i električnog otpada na terenu, pet velikih kontejnera za prikupljanje elektronskog i električnog otpada, zapremine od osam do deset i pet manjih mobilnih kontejnera zapremine oko jednog kubnog metra.
Šta je sa tim kontejnerima i zašto oni nisu stalno na pozicijama, nije rečeno.
Otpad se u Zrenjaninu ne razvrstava. U individualnim domaćinstvima odlaže se u jednu posudu, koju radnici “Čistoće” prazne jednim danom u nedelji.
U kolektivnim naseljima otpad se odlaže u kontejnere koji se prazne dnevno. U kante i kontejnere odlaže se komunalni otpad, plastika, staklo, elektronski otpad, stara odeća, papir. Sve to kamionima smećarima odnosi se na gradsku deponiju.
Građani i privreda mogu da za veće količine pozovu lokalne firme koje se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina i predaju papir. Samo čistu plastičnu ambalažu od vode, koje u Zrenjaninu ne manjka, iz kontejnera i kanti vade ljudi koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina.
Plastiku od jogurta ili mleka, ulja ne prikupljaju, jer im takve flaše njihovi dileri ne otkupljuju.
Građani su, kako im ne bi otpad skupljači rasuli iz kanti, počeli sami da plastičnu ambalažu odvajaju u posebne kese ili posude. To znači da su spremni za početno recikliranje odnosno odvajanje, samo kad bi im nadležni obezbedili uslove.
Dve godine od početka pandemije, aprila ove godine u Zrenjaninu su na tri mesta postavljene prve kante za odlaganje infektivnog otpada, u šta spadaju najčešće korišćene maske za lice.
I te su kante uglavnom prazne a maske, kojih je istina sada mnogo manje, završavaju sa ostalim otpadom. Dok nije bilo tih kanti, u običnim su završavale maske, rukavice, neiskorišćeni lekovi, upotrebljene papirne maramice.
U proleće i jesen JKP “Čistoća i zelenilo” prikuplja kabasti otpad, koji takođe završi na deponiji. Tada se oko namenski postavljenih kontejnera naprave prave mini deponije od starog nameštaja, šuta, drvene stolarije, dušeka, granja i baštenskog otpada.
U svim selima na teritoriji Zrenjanina postoje divlje deponije za čije uklanjanje grad godišnje izdvoji više desetina miliona dinara.
Da li će sve ove problem sa odlaganjem otpada rešiti privatni partner, znaće se uskoro.
Gimnazijalci u akciji razvrstavanja otpada
Učenici Zrenjaninske gimnazije Teodor Kačarić, Tijana Šakić, Nina Antić, Dušan Martinov i Ognjen Kovačević, zajedno sa profesorom hemije i obrazovanja za održivi razvoj Aleksandrom Rakitom, nedavno su na tri mesta u Zrenjaninu postavili kante za razvrstavanje i reciklažu otpada.
Kante u tri boje: plave za papir, žute za plastiku i zelene za staklo.
U okviru projekta gimnazijalci su podelili i edukativni materijal, kako bi animirali sugrađane da bar u centru grada razvrstaju otpad.
Gest vredan pažnje ali građani kao da nisu dovoljno upoznati sa tim šta im je činiti. Kante su uglavnom prazne a otpad završi u običnim đubrijerama ili na ulici.
Kako će izgledati odlaganje otpada kada ovu komunalnu uslugu u Zrenjaninu preuzme privatnik, videće se već naredne godine. Do tada, Zrenjanincima ostaje da koriste trenutne mogućnosti, sopstvene kante za sav otpad ili kontejnere tamo gde ih ima.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
