Suočeni sa najgorim oblicima pobunjeništva i otporom domaće javnosti zbog rata u Avganistanu, lideri Britanije i SAD pod pritiskom su da pronađi politički put za izlazak iz konflikta, za koji priznaju da ne može biti osvojen vojnim sredstvima. Uz podršku američkog lidera Baraka Obame, britanski premijer Gordon Braun biće domaćin međunarodne konferencije u Londonu 28. januara koja ima za cilj da sinhronizuje političku strategiju sa vojnom antipobunjeničkom kampanjom. „Vojno pojačanje samo ne može biti dovoljno za posizanje uspeha“, smatra šef britanske diplomatije Dejvid Miliband.
„Međunarodna zajednica mora da smesti vojne i civilne resurse u političku strategiju koja bi uključila i narod Avganistana u odbranu svoje zemlje, podelila pobunjeništvo i uspostavila regionalnu saradnju“.
Ričard Holbruk, specijalni predstavnik SAD u Avganistanu i Pakistanu kaže da će sudbina Avganistana biti rešena u narednom periodu.
Glavni stub nove strategije, poznate kao reintegracija, otkriće avganistanski lider Hamid Karzaji u Londonu. Projektovana kako bi oslabila pobunjeništvo tako što će ubediti znatan broj od kako se procenjuje 30.000 gerilaca da promene stranu borbe, inicijativa im obećava nova radna mesta, obrazovanje i zaštitu od hapšenja i sudskih progona.
Strategija se bazira na stavu da mnogi borci nisu u stanju da nađu posao u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta te se priključuju talibanima i drugim grupama i tako zarađuju novac. „Isto kao što pobunjenici mogu biti odvučeni od običnih Avganistanaca koji im nude prećutnu podršku, isto tako se mogu uneti podele među pobunjenicima“, ističe Miliband.
Obama takođe smatra da je neophodno izneti pred Avganistancima koji su se priključili talibanima različite opcije. Pojedini stručnjaci, ipak, smatraju da postoji nedovoljno empirijskih dokaza kako bi se zaključilo da znatan broj pobunjenika pristupaju borbi radi novca te da su se prethodni napori za reintegraciju pokazali neuspelim.
Prisustvo međunarodnih stranih trupa, među kojima su uglavnom hrišćani, u jednoj muslimanskoj zemlji nakon više od osam godina od izbijanja rata mogao bi biti mnogo jači motiv za borbu u pobunjeničkim redovima od novca, smatraju ovi stručnjaci. Od ostalih faktora koji bi mogli da motivišu obične Avganistance da pristupaju redovima talibana jesu i želja da se osvete za smrt svojih rođaka žrtava koalicionih operacija, zatim frustracije zbog nezabeležene stope korupcije u Karzaijevoj vladi ili bes zbog zloupotreba policije i drugih lokalnih zvaničnika.
Postoji opasnost da se gerilci i priključe celom procesu, zarad posla i amnestije, a da nastave tajno da podržavaju pobunjenike, upozorava jedan američki diplomata. Uspeh cele inicijative zavisiće od toga da li će konzervativniji elementi u pakistanskim vojnim i bezbednosnim službama uskratiti podršku talibanima i drugim grupama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
