Ubeđeni levičar i antifašista

Radni dan Rajka Baralića, poslanika SPS iz čačka, počinje čitanjem pres klipinga. „Ako neko želi da se ozbiljno bavi ovim poslom, mora da prati šta se dešava i piše“, poručuje Baralić. Spada u najagilnije poslanike SPS, kojoj je „veran“ mada je bilo i perioda kada je bio „na ledu“. „Nije mi se dopadao odnos SPS I JUL i to sam otvoreno govorio“, objašnjava i ponosno naglašava da je levičar, socijalista i antifašista iz ubeđenja.
– Nisam konvertit, duboko verujem u socijalnu pravdu i veliki sam antifašista. Smatram da Srbija danas iz razloga koji nisu ni normalni ni racionalni potire doprinos SFRJ u Drugom svetskom ratu, navodi on. Baralić je bio aktivista nekadašnjeg Saveza socijalističke omladine. Sa ponosom ističe da je sedamdesetih godina bio „predsednik omladine u Čačku, najbolje opštinske konferencije Saveza socijalističke omladine, najbolji sekretar opštinskog komiteta“.

Alergičan na „borkinje“

Baralić je samohrani otac i sam se stara o privremenom domaćinstvu u Beogradu i stalnom u Čačku. „Kad dođem u Čačak, najpre sredim kuću, operem, opeglam, skuvam, za sebe i sina. Ne mogu da podnesem da imam brdo neopranog suđa ili veša. Zato sam već umoran od ovih „borkinja“ za rodnu ravnopravnost. One angažuju po 3-4 žene da im spremaju kuću, a ovde kukaju i bave se rodnom ravnopravnošću. To je licemerje koje ne podnosim“, kaže Baralić. Baralić kaže da mu svi kućni poslovi odlično idu i da nema nikakav problem da skuva bilo šta. Kad ima vremena, u Beogradu rado posećuje izložbe i galerije.

– Levičar sam i zato što sam porastao bez oca, a o deci seljačkim siročićima niko nije brinuo, ni ova ni ona država. Kad vam umre otac-seljak, ne dobijate nikakvu apanažu za školovanje. Tri puta sam u parlamentu pokušavao da obezbedim da država seoskoj deci bez roditelja novčano pomaže dok se školuju. Za to su u prošlom sazivu glasali samo poslanici SPS, iz DSS Dragoljub Kojičić i Mika Vlaović i jedan poslanik SRS. Ministri Matković i Lalović su govorili da je ideja sjajna, ali kad je to trebalo i izglasati, odustajali su, priča Baralić, kome je to jedan od životnih ciljeva i pokušaće ponovo da ga „progura“ u ovom sazivu.

Ukinuti „48 sati svadba“

Baralić je i član Programskog saveta RTS. Na javni servis ima puno zamerki. „Nedopustivo je da javni servis emituje reklamu u kojoj se poručuje „da su muškarci kao toalet, pola ih je zauzeto, a pola nisu ni za šta“. Niko se nije izvinio zbog te užasne poruke, a nije se oglasio ni skupštinski Odbor za ravnopravnost polova. Ne može javni servis da dozvoli da njihovi glavni ljudi, kakva je ranije bila Branka Nevestić ili sada Olja Kovačević, igraju u reklamnim spotovima ili serijama na RTS. Nije normalno ni da dve-tri novinarke čiji su muževi ministri svake noći obaveštavaju javnost šta su radili njihovi muževi tog dana. Uporno tražim da se skine sa programa emisija „48 sati svadba“. Smatram da je to krajnje ponižavajući i degutantni program, koji podilazi jednom sloju stanovništvo i slika Srbiju u najgorim bojama, a nije najjasnije ni kako se stiže u tu emisiju i ko šta dobija“, neke su od Baralićevih zamerki.

– Svakom seljačetu država treba da obezbedi uslove za školovanje i da, ako je vredno i bistro, postane i akademik. U politici sam zato što se u politici najbrže može pomoći onim do kojih vam je stalo. Ako stipendija za seljačku siročad bude uvedena, mogao bih da prestanem da se bavim politikom, navodi Baralić, koji se veoma ponosi partizanskom, revolucionarnom i poslaničkom tradicijom svoje porodice. Njegov stric Aleksandar bio je poslanik Skupštine Srbije u vreme SFRJ, pradeda po majci Jefto Miletić, u vreme kralja Petra Prvog, a deda Radisav Miletić bio je jedini Srbin koji je učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.
Mada je u politici dugo, Baralić je stigao i da se profesionalno dokaže. Diplomirani je ekonomista i ima dugogodišnji radni staž u čačanskom kliničkom centru „Dragiša Mišović“ i PTT. Baralić je poslanik u trećem sazivu, od 2001. godine. Poredeći dosadašnje sazive, kaže da su bili potpuno drugačiji. Dok je Nataša Mićić bila predsednica Skupštine, kažnjen je najoštrijom merom udaljenja iz parlamenta na čak 90 dana i novčanom od više od 90.000 dinara. O tom periodu Skupštine nema dobro mišljenje. U to vreme je bio akter jednog od najtežih incidenata. Na sednici Administrativnog odbora kome je predsedavao Boško Ristić i koji je odlučivao o mandatima otcepljenog dela SPS, okupljenog oko Branislava Ivkovića, Baralića, koji je veoma oštrim rečima kritikovao Ivkovića fizički je napao Aca Stefanović, poslanik DOS. Ne želi Baralić o tome šire da priča sem da istakne da je razočaran „mlakom“ reakcijom tadašnje predsednice Skupštine i „mog prijatelja“ Boška Ristića. Baralić podseća da je taj saziv skupštine obeležilo donošenje rigidnog Poslovnika, preleti poslanika i oduzimanje mandata. U prošlom sazivu, po njegovoj oceni, „stvorena je elementarno normalna atmosfera za rad narodnih poslanika i uspostavljen bolji odnos vlasti i opozicije“.
Nema naročito dobro mišljenje o početku rada aktuelnog saziva. „Vladajuća većina iz dana u dan ne može da obezbedi da ta većina bude i stvarna pošto uvek imaju 20-ak poslanika u inostranstvu. Čini mi se i da su vladajuće stranke najagilnije poslanike poslale u ministarstva, te je vladina koalicija u parlamentu u defanzivi“, ubeđen je naš sagovornik. Baralić je i u sadašnjem sazivu bio član Radne grupe koja je radila na tekstu Predloga zakona o Narodnoj skupštini. Misli da su ponudili dobro rešenje koje će skupstinska većina prihvatiti. Ponavlja da to nije zakon o privilegijama poslanika već o položaju i nadležnostima vodećeg zakonodavnog tela. „U vezi sa tim se podigla nepotrebna galama. Postoji snažna predstava o tome da poslanici zarađuju 300-400-500 hiljada dinara mesečno. To nije tačno, ali kad to pokušavate da objasnite, kao da vraćate perje u jastuk“, navodi Baralić, koji se ne libi da nam pokaže izvod poslednje plate koju je primio. Kao sekretar poslaničkog kluba, član tri skupštinska odbora i sa značajnim radnim stažom, Baralić je za prvi deo juna primio 42.343,00 dinara. „Moja mesečna plata je oko 80 hiljada“, dodaje i podseća da se javnost i mediji stalno bave poslaničkim, ali ne i zaradama u različitim javnim preduzećima i agencijama.
„Žao mi je što je stvorena pogrešna slika zahvaljujući ponašanju nekolicine poslanika. Oni, doduše, jesu koristili odredbe Poslovnika i na zakonit način naplaćivali putne i ostale troškove, jesu imali pravo na taj novac, ali mislim da je to bilo nemoralno“, dodaje. Na podsećanje da se među poslanicima koji su „ojadili“ Skupštinu naplatom astronomskih troškova nalazi i Zvonimir Stević, poslanik SPS sa Kosova, Baralić kaže da je „njemu sve oprošteno“. „On živi u Čaglavici, tamo su mu sitna deca, stalno je između odluke da ode ili da ostane na Kosovu“, navodi Baralić, dodajući da „Stević ipak nije trebalo to da uradi“.
Baralić tvrdi da se od politike nije obogatio. „Nemam privatnu firmu, ni sumnjivo zarađen novac. Sve što zaradim ulažem u obrazovanje sina. Radim po 15 sati dnevno, odgovaram na svako pismo ili telefonski poziv, „pokrivam“ ne samo Čačak već i susedne opštine. Kad Skupština zaseda 4-5 dana nedeljno provodim u Beogradu, a za vikende idem u Čačak. Tamo opet imam gomilu obaveza i sastanaka“, ističe Rajko Baralić. Da nisu svi poslanici nezajažljive trošadžije narodnog novca, Baralić pokušava da dokaže i svojim primerom. Kaže da vozi najgori auto od svih 250 poslanika, jugo koji je prešao 400.000 kilometara („Toliko je star da mi na parkingu ispred savezne skupštine nekad ne daju da se parkiram“), a, dok je u Beogradu živi u iznajmljenom stanu u Zetskoj ulici, („Mali je i star, ali ima TV i na dobroj je lokaciji. Sa svim troškovima, košta 30 i nešto hiljada mesečno“).