Ubedljivo najugroženije pravo na rad

Kancelarija opštinskog ombudsmana u Subotici počela je da radi u junu prošle godine, a dosad je obrađeno 550 predmeta, odnosno toliko je građana zatražilo pomoć Zlatka Marosiuka kome su pre pola godine opštinski organi poverili posao narodnog advokata. Opštinski ombudsman u svojoj nadležnosti ima pre svega zaštitu građana i njihovih prava od potencijalnih nezakonitih postupaka službi i državnih organa na opštinskom nivou, mada, kako ističe Zlatko Marosiuk, u njegovom slučaju više je reč o pravnoj pomoći građanima nego o njihovim pritužbama na rad lokalne samouprave u Subotici i opštinskih javnih preduzeća. Pre bi se moglo reći da se posao ombudsmana ovde u najvećoj meri svodi na pravnu zaštitu i edukaciju građana, budući da mnogi od onih koji posećuju njegovu kancelariju neretko dolaze iz neobaveštenosti i nepoznavanja pravnih propisa, ili adrese kojoj se mogu obratiti za svoj konkretan problem.
A povodi i problemi s kojima se pojavljuju stranke veoma su različiti – počev od ostvarivanja prava na penziju, ili gubitka posla, pa sve do molbi za pomoć oko prava na roditeljsko staranje. – Bilo je tu i socijalnih slučajeva, pa i molbi za pomoć u vođenju privatnog biznisa, ali značajnijih pritužbi na rad opštinskih službi i javnih preduzeća nije bilo. Moje kolege, 12 ih je u čitavoj Srbiji, obično mi kažu, blago tebi, ti radiš u uređenoj sredini. Zaista, kada je reč o zakonitosti rada tih organa imali smo vrlo malo predmeta. Od toga polovina se odnosila na preispitivanje raznih računa javnih preduzeća – vodovoda, toplane, čistoće. A čak i kada je to bilo u pitanju, a često sam i lično odlazio i intervenisao, mogu reći da nijedan od njih nije bio neispravan – kaže subotički narodni advokat.
Ni kada je reč o ljudskim pravima Zlatko Marosiuk nije nailazio na drastičnije kršenje pravila rada službi koje je obavezan da nadzire. Izuzetak je pravo na rad, koje je prilično ugroženo i zbog kojeg se mnogo građana javlja kancelariji ombudsmana tražeći zaštitu i pomoć.
– Posebno je to slučaj kada je reč o pravu na novčanu nadoknadu u situacijama kada radnik biva proglašen tehnološkim viškom. Reč je, dakle, o odbijanju poslodavaca da radnicima isplate otpremnine posle uručivanja otkaza po navedenom osnovu. Zbog loše sročenog zakona, da bi se mogli prijaviti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje pošto su postali tehnološki višak, radnici pristaju da s poslodavcem potpišu izjavu da se navodno odriču otpremnine, uz usmeni dogovor da će im ona ipak biti isplaćena. To se, međutim, kasnije ne dešava pa im i otpremnina najčešće nikada ne biva isplaćena. Prema saznanju Kancelarije ombudsmana, u Subotici je oko 60 radnika doživelo takvu sudbinu – oni su potpisali takvu izjavu da bi ostvarili pravo na nadoknadu, kao i pravo na penzijsko i socijalno preko Tržišta rada, i ostali bez otpremnine. Nisam mnogo postigao u tome, jer je naš posao samo da obaveštavamo, upozoravamo i opominjemo. Mi nemamo pravo sankcionisanja bilo koga. Ne znači da taj radnik ne može da pokrene tužbu pred sudom, ali je on tada obavezan da dokaže ili da je to bila prinuda, ili da je doveden u zabludu. A to je prilično teško – kaže Marosiuk.
Kao najdrastičniji primer na koji je naišao tokom ovih nekoliko meseci rada on navodi slučaj kršenja prava na pravično suđenje. U pitanju je sudska parnica za nadoknadu štete jedne Subotičanke koja traje čitavu 21 godinu.
– Većina slučajeva s kojima se susrećem ipak se odnosi na relativno lako rešive probleme, a ima i onih koji ovde dolaze samo po neko obaveštenje, ili pak da se nekome požale na svoj problem, koji čak i nije u našem domenu. Moj je utisak da građanima mnogo znači što postoji ovakvo mesto gde se, u krajnjoj instanci, mogu obratiti ukoliko se nađu pred pravnom ili nekom birokratskom preprekom – kaže Marosiuk.

Još vesti iz ovog grada

Mreža građana Srbije pokrenula peticiju za zabranu koncerta Jelene Karleuše u Subotici

„Nismo zaslužili ovu kaznu“: Mreža građana Srbije povodom odluke Subotice da izdvoji 4,8 miliona dinara za koncert Jelene Karleuše

Koliko je ljudi bilo na jučerašnjim protestima protiv litijuma?

„Od trovanja nema radovanja“: Protesti protiv rudarenja litijuma u Subotici, Kruševcu i Gornjem Milanovcu