Anders Bering Brejvik, osumnjičen za dva napada u Oslu i okolini u kojima je poginulo 77 osoba, rekao je istražiteljima da je razmatrao napade i na druge mete – vladu i vladajuću Laburističku partiju, saopštila je u subotu norveška policija. Bering je tokom 10-časovnog saslušanja u petak pitao istražitelje koliko je ljudi ubio 22. jula i „nije pokazao nikakve emocije“ kada mu je to rečeno, preneo je novinarima u Oslu policijski zvaničnik Pal-Fredrik Hjort Krabi.
Bering je priznao da je postavio automobil bombu u centru Osla koja je usmrtila osam ljudi i da je pucao na mlade u kampu Laburističke partije na ostrvu Utoja, usmrtivši njih 69. On je tokom razgovora sa policajcima tražio ostavku vlade Norveške i abdikaciju kralja da bi nastavio da komunicira sa policijom. Naime, to je njegov uslov da bi da bi otkrio više informacija o bombaškom napadu u centru Osla i pucnjavi na ostrvu Utoja.
Brejvik je zahtevao i ostavku vojnog rukovodstva i da on bude postavljen za šefa vojske. Dva psihijatra će ove sedmice početi procenu o Brejvikovom mentalnom zdravlju, a njegov advokat je rekao da je njegov klijent verovatno lud, ali da je prerano reći da li će to biti njegova odbrana. Od kada je u zatvoru, Brejvik je odbijao da se fotografiše za dosije, kako bi se pojavljivale samo fotografije koje je on pažljivo pravio, kao što je slika na kojoj je u masonskoj uniformi ili sa uperenom puškom, piše list „Sandej telegraf“.
Pošto mu je odbijen zahtev da nosi borbenu uniformu, Brejvik je zahtevao da u javnosti, prilikom odlaska na sud ili u policijsku stanicu, nosi isključivo crveni „la kost“ džemper. Brejvik je o „dres kodu“ detaljno pisao i u svom manifestu na 1.500 strana, objavljenom neposredno pre napada.
Jedan od njegovih školskih drugova Peter Svar izjavio je da se sve što se desilo posle eksplozije bombe odvijalo prema njegovom planu.
– Moj najveći strah sada je da se on poigrava sa nama – rekao je Svar. „Želeo je da bude uhvaćen. Sve je priznao. Napisao je u manifestu da propagandna faza počinje sa hapšenjem“, dodao je Svar.
Drugi školski drug izjavio je za „Sandej telegraf“ da je Brejvikova potreba da privuče pažnju bila očigledna i pre 10 godina. Bivši prijatelj rekao je da mu je Brejvik priznao da je imao plastičnu operaciju nosa i brade u SAD i da je to bio logičan korak u želji za fizičkim savršenstvom.
Brejvik je u svom manifestu napisao se da se družio sa grupom pakistanskih dečaka, koje je kasnije optužio za pljačkanje i zastrašivanje bele dece. Najbolji prijatelj mu je bio dečak Arsalan, ali je prestao da se druži sa njim u 16. godini, kada kaže da se okrenuo protiv multikulturalizma.
– U to vreme, nisam mogao da razumem zašto Arsalan nije baš bio naklonjen Norveškoj i mojoj kulturi. Bio sam tada potpuna neznalica i apolitičan, ali totalan nedostatak njegovog poštovanja prema mojoj kulturi… u stvari je izazvala moje interesovanje i strast za to – napisao je Brejvik.
Arsalanova porodica odbacila je te tvrdnje, navodeći da su se oni družili samo u osnovnoj školi i da je smešno kriviti Arsalana za bes koji je Brejvik osećao prema multikulturalizmu.
Prva sahranjena žrtva iz Iraka
Norvežani su ujedinjeni u tuzi dok ispraćaju žrtve strašnog masakra. Sa crvenim ružama na reverima, članovi vladajuće Laburističke stranke održali su u petak komemoraciju u dvorani u centru Osla pozivajući na jačanje demokratije, jedinstva i otvorenosti, kao odgovor na najgore napade u mirnodopskoj istoriji te skandinavske nacije.
– Zlo je iz nas izvuklo ono najbolje. Mržnja rađa ljubav – rekao je premijer Jens Stoltenberg govoreći o strahovitim napadima čija su meta bili vlada i omladina njegove stranke. Prva žrtva masakra na ostrvu Utoja sahranjena je u Nesoldenu, južno od glavnog grada (fotografija gore). U pitanju je Bano Rashid (18), devojka koja se u Norvešku s familijom doselila 1996. iz Kurdistana na severu Iraka.
Suđenje će početi tek 2012. godine
Protiv Brejvika optužnica će biti podignuta tek krajem ove, a proces će početi 2012. godine, rekao je kraljevski tužilac Tor Aksel Bus.
– Reč je o vrlo doslednoj i zahtevnoj istrazi. Policiji treba dosta vremena – objasnila je zamenica tužioca Ingun Fosgard, prenosi AFP.
Za sada policija protiv Brejvika razmatra optužbu za terorizam, za šta bi mogao biti osuđen maksimalno na 21 godinu zatvora. Norveška policija, pak, želi da ga optuži za zločine protiv čovečnosti, a u tom slučaju bi mogao dobiti kaznu do 30 godina zatvora. Odredba o zločinima protiv čovečnosti, uvedena je u norveški krivični zakon 2008.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
