Ubijeni zbog Ratka Mladića

a, autora Branislava Guzine, na temu pogibije ovih vojnika, a autor je rekao da od Generalštaba Vojske Srbije nisu dobili dozvolu da razgovaraju sa oficirima leskovačkih kasarni, kao ni da snime lokacije na kojima su se desile tragedije.

– Siguran sam da je gardiste Milovanovića i Jakovljevića u Topčideru 5. oktobra 2004. ubilo obezbeđenje Ratka Mladića, jer je on nekoliko dana ranije bio u podzemnom vojnom objektu Karaš – naglasio je Batić. Prema njegovim rečima, laboratorija američkog FBI na nedvosmislen način je potvrdila da ne može biti reči da su oni imali međusobni okršaj, u kome je Jakovljević ubio Milovanovića, pa onda izvršio samoubistvo, kako su tvrdili vojni istražni organi.
Milorad Ivanović, otac vojnika Srđana Ivanovića, koji je u avgustu 2005. stradao u leskovačkoj kasarni Sinkovac, tvrdi da je njegov sin ubijen, zato što je pored generala Mladena Ćirkovića njegov sin jednom prilikom vozio i Ratka Mladića u kasarnu Sinkovac.
– Mog sina su ubili zbog Ratka Mladića – naglasio je Ivanović. On je istakao da su mu leskovački doktori rekli da je njegov sin ubijen s leđa, a Vojska da je umro naprasno. „Ni posle tri zahteva nisu dozvolili da se izvrši ekshumacija. Ne znam šta sam sahranio na Lešću, da li sina ili mrtvu svinju. Podigao sam spomenik, a ne znam da li je to moj sin“, kaže Ivanović. Zvanična istraga tvrdi da je Ivanović umro od prekomerne doze narkotika.
Sumnje u zvaničan nalaz pogibije njegovog sina izrazio je i Milijan Kostić, čiji je sin Dragan poginuo u leskovačkoj kasarni Jablanica u avgustu 2004. On navodi da je Dragan pronađen na parketu sa prekrštenim rukama na grudima, zemljom u ustima i čaurom od metka na šaci, ali i da su pronađene 54 rane na njegovom telu. „Moj sin se javio majci veče pre nego što je ubijen i rekao da je maltretiran i tučen“, rekao je Kostić.