Rade Radovanović za Danas: Ubistvo Ćuruvije nije jedinstveno, već praksa koju je Slobodan Milošević ponavljao

– Početak svega je trenutak kada je Marković Ćuruviju proglasila za izdajnika na JUL-ovskom skupu, nakon čega je usledio tekst objavljen u Politika ekspresu pod nazivom „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je ponovljen na Tanjugu i RTS-u- rekao je Radovanović.

On dodaje da je Radomir Marković, koji je bio šef državne bezbednosti Mirjane Marković i Slobodana Miloševića, „gad posebne vrste i lični policajac“, dobio naređenje od jednog od njih dvoje da izvrši ubistvo Slavka Ćuruvije.

-To nije ni prva ni poslednja likvidacija kao takva. Tajna policija je stalno korišćena za ubistva političkih protivnika. Slavko je ubijen kao politički protivnik, a ne zato što im se nije svideo stil njegovog pisanja. To je direktna osveta zato što je on otvoreno rekao da će ih ljudi juriti po ulicama, jer su radili protiv ove zemlje. Rekao je nešto što je samoubistveno u tom kontekstu – navodi Radovanović.

Smatra da ubistvo Slavka Ćuruvije nije jedinstveno ubistvo jednog čoveka, već praksa koju je Slobodan Milošević ponavljao.

Dodaje da je ubistvo u kafiću „Panda“ na Kosovu i Metohiji jedan od primera prakse likvidacije zarad ispunjenja političkih potreba Miloševića. Nakon dolaska međunarodnih organizacija na Kosovo i njihovih izveštaja o etničkom čišćenju, Milošević je, kako tvrdi Radovanović, odlučio da mora da pokaže stranoj javnosti „ko je ko“.

– Preko Radomira Markovića naručuje ubistvo Srba na Kosovu. Izvršava se 14. decembra uveče tako što trojica tipova iz JSO-a, na čijem je čelu bio Milorad Ulemek Legija, dolaze u Peć, u taj mali kafić gde se okupljaju klinci, razvale vrata nogom, i potpuno maskirani ispucaju 47 metaka i ubiju petoro dece srednjoškolskog uzrasta i odlaze, nakon čega se policija ne pojavljuje sat i po vremena, bez uviđaja. Samo jedan čovek, Albanac, vrši uviđaj zbog kog mi znamo koliko metaka je ispaljeno. Tri dana nakon toga i on je nađen mrtav – kaže Radovanović.

Naš sagovornik dodaje da je ova priča samo jedna od više primera prakse koja se vršila u Miloševićevo vreme, nakon čega je usledilo ubistvo Ćuruvije, Stambolića i mnogih drugih političkih protivnika.

Prema njegovim rečima, optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije ne bi dobili oslobađajuću presudu da mi imamo normalnu vlast, koja treba da bude produkt parlamentarne demokratije.

– Ovo sve što se dešava spada u delokrug vlade. Da imamo normalan sistem, normalnu vladu i parlamentarni sistem, onda bi naravno institucije u okviru tog sistema odavno dovele do toga da se nađu ubice. Da je iole normalna vlast, da imamo normalnog premijera i predsednika, ovo bi davno bilo završeno. Oslobođeni u okviru ovog političkog ubistva bi odavno služile višegodišnje kazne, a sada su ubice ispale nevine. Presuda Apelacionog suda pokazuje u kakvom sistemu živimo i kakav je odnos prema istinama i činjenicama – zaključuje Radovanović.