Ubistvo Stjepana Đurekovića

Prvi angažman za potrebe tajne policije bio mu je, navodno, odlazak u Pariz 1982. godine. U glavnom gradu Francuske boravio je izvesni emigrant Spasić koji je smetao SDB-u. Giška je dobio povratnu avionsku kartu i nešto novca za put. Spasića je sačekao ispred zgrade u kojoj je stanovao i pretukao ga nasred ulice. Zbog težine povreda i poodmakle životne dobi emigrant je u bolnici proveo nekoliko meseci.

Najznačajnije, medijski najčešće pominjano i na brojne načine interpretirano, bilo je Giškino, materijalnim doka zima nepotvrđeno, učešće u ubistvu Stjepana Đurekovića, jednog od direktora preduzeća INA, 29. jula 1983. godine u Nemačkoj. Istrazi pozadine ubistva u bivšoj Jugoslaviji se nije pridavao veliki značaj. Okolnosti su stavljale do znanja da je Đureković ubijen, jer se teško ogrešio o državu i utekao sa etiketom ekstremnog hrvatskog nacionaliste. Međutim, iako to nikada zvanično nije ustanovljeno, vremenom se saznavalo da likvidacija nije imala isključivo političku pozadinu, pošto je direktor jednog od najvećih jugoslovenskih preduzeća sa ideološkim ubeđenjem u emigraciju poneo i finansijsku proneveru od, procenjivalo se, oko 40 miliona tadašnjih nemačkih maraka. Đureković je pobegao u aprilu 1982, a Centralni komitet Komunističke partije Hrvatske je njegovo emigriranje tumačio kao bekstvo od krivičnog pro gona zbog privrednog kriminala. Po svojoj funkciji Đureković je raspolagao i tačnim podacima o vojnim trebovanjima nafte. Zbog svega toga je rukovodstvo SDB-a, uz nesumnjivo odobrenje političkog vrha države, odlučio da se prema njemu primeni „najstroža mera“ predviđena za izdajnike otadžbine.

Pojedinosti ubistva su znane. Đureković je likvidiran u garaži u kojoj se nalazila štamparija hrvatske ekstremne emigracije u gradiću Volfarthauzen, 26 kilometara od Minhena. Ušao je automobilom u garažu u kojoj su ga čekale ubice i zatvorio vrata. Prema nalazima BND-a, nemačke obaveštajne službe, u Đurekovića je ispaljeno šest metaka iz dva pištolja različitog kalibra. Potom je udaren sekirom u glavu. Lekar koji je prvi stigao izjavio je na sudu da je žrtva izgubila dve litre krvi i da je zbog očitih povreda lobanje i prostrelnih rana utvrdio smrt na mestu napada.

Zadatak da napravi tim za likvidaciju Đurekovića, prema informacijama iz više izvora, dobio je Đorđe Božović Giška. Navodno, njegov tajni saradnik u Nemačkoj bio je Krunoslav Prates, takođe emigrant iz Hrvatske koji je u Nemačku došao 1971. godine. Sa Pratesom je četiri godine posle bekstva kontaktirao Josip Perković, jedan od rukovodila DB-a Hrvatske, te je Prates, kako je opisao na sudu, u strahu od moćnog DB-a koji s lakoćom likvidira političke protivnike, pristao da Perkovića izveštava o dešavanjima među hrvatskom emigracijom.

Punih 25 godina posle zločina, 2008. godine, Prates je zbog pomaganja u ubistvu Đurekovića osuđen na doživotnu robiju. Presuda je izrečena na osnovu ubeđenja suda da je on ubicama dao ključeve od garaže u kojoj je usmrćen Đureković, a koja se i vodila na njegovo ime. Upravo je Prates našao Đurekovićevo telo i zvao policiju koja ga je svrstala medu osumnjičene. Ubrzo se od toga odustalo, ali se u novom po stupku posle više od dve decenije sve promenilo. „Osećam se žrtvom nemačkog pravosuđa. Želim obnoviti postupak, pri kupio sam sve dokaze, ali je u Nemačkoj pravno teško obnoviti postupak i nije dovoljno imati dokaze“, rekao je Prates.

„Ubistvo Đureković organizovao je lično Stane Dolanc. Razlozi za ubistvo su bili pripadnost ustaškoj organizaciji, odavanje vojne tajne, a pošto je INA dugo bila ispostava DB-a u svetu, postojala je opasnost da Nemcima otkrije čitavu mrežu naše tajne policije. Pominjala se i Đurekovićeva namera da se vrati u Jugoslaviju i na suđenju svedoči o kriminalnim radnjama vrha KPJ“, ispričao je tri decenije kasnije nekadašnji inspektor SDB-a Branko Traživuk iz Hrvatske. Dolanc nikada nije zvanično pomenut kao mogući nalogodavac ubistva, uprkos tome što je teško verovati da su njemu podređeni imali odvažnost i mogućnost da tako značajan zadatak organizuju mimo njegovog znanja i odobrenja.

Nastavlja se