Infektolog objašnjava za Danas: Šta raditi u slučaju uboda krpelja?

Ljudi ih najčešće ne uočavaju odmah, a i ubod krpelja je bezbolan, što im omogućava da ostanu zakačeni na čovekovoj koži više dana. Kada uoče krpelja u svojoj koži ljudi različito reaguju, od toga da sami pokašavaju da ga izvade, do onih uplašenih koji „jure“ kod lekara.

Infektolog prof. dr Žarko Ranković i profesor Medicinskog fakultea u Nišu objašnjava za Danas šta treba da radimo u slučaju kada nas ubode krpelj.

– Obavezno kad se vratimo iz prirode treba detaljno pregledati kožu, kao i kosnati deo glave. Pogotovo decu treba prekontrolisati. U slučaju uboda krpelja moja topla preporuka je da se prepusti medicinskim radnicima da uklone krpelja sa kože. Apsolutno je zabranjeno i kontraindikovano ono što se nekada preporučivalo da se uzme vatica i benzin, alkohol ili neko drugo sredstvo i da se „opije krpelj“ kako su govorili i da se onda izvrši ekstrakcija iz kože – naglašava naš sagovornik i dodaje da tada postoji opasnost da se time krpelj nadraži, povrati crevni sadržaj i inficira osobu.

– Prema tome, moj savet je da se to ne čini. Ukoliko se već čini onda ne koristiti nikakva sredstva nego jednom dobrom pincetom gledati da se uhvati glava krpelja što bliže koži i da se ukloni. Ranije se govorilo da se okrene u suprotnom smeru od skazaljki na satu, sad i to više ne preporučuju nego samo direktno da se povuče. Ukoliko ostane neka rilica ne treba ništa da se radi, to će ispasti posle određenog vremena – ističe prof. dr Ranković.

I epidemiolozi Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd sa sajtu takođe ističu da skidanje krpelja sa kože treba obaviti stručno, u zdravstvenim ustanovama, sa predhodno dezinfikovanom pincetom.

„Krpelji su paraziti koji se hrane krvlju životinja i žoveka. Istovremeno, oni su i prirodni rezervoari i prenosioci uzročnika zaraznih bolesti, među kojima je i lajmska bolest. Zaražavanje ljudi nastaje ubodom krpelja roda Ixodes koji su prenosioci bakterije borelija burgdorferi. Za prenos ove bakterije potrebno je 24 sata. Važno je znati da nisu svi krpelji zaraženi i da svaki ubod krpelja ne znači odmah i nastanak infekcije“, ističu epidemiolozi iz Savetovališta za lajmsku bolset pri Grskom zavodu za javno zdravlje Beograd.

Prema poslednjem izveštaju o zaraznim bolestima u Srbiji koji je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio početkom ove godine, lajmska bolest u Srbiji prijavljivana je do 2017. godine kada je predstavljala vodeću u grupi vektorskih bolesti.

Krpelji „vrebaju“ u područjima obraslom visokom travom, žbunovitim rastinjem, u šumama, na livadama, neuređenim dvorištima, na granama i listovima zelenog rastinja do 1 metra. Najaktivniji su u periodu hranjenja, koji na našim područjima traje od početka proleća do kasne jeseni, a prema navodima stručnjaka, najveći broj osoba sa ubodom krpelja registruje se u maju i junu.

Simptomi i znakovi lajmske bolesti

Infekcija najčešće zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i svi ostali organi i sistemi. Ono što karakteriše simptome i znakove ovog oboljenja su pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja – erythema migrans, uz moguću pojavu opštih simptoma i znakova infekcije: povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde. Važno je početi sa lečenjem što pre primenom pravilne terapije pod kontrolom ordinirajućeg lekara, dermatologa ili infektologa.