Aleksa Zečević (28) prvi je master inženjer vibroakustike u našoj zemlji čiji se master rad bavi efektima zvuka i vibracija na strukture i živa bića.
Ovaj Šapčanin je nakon završetka srednje Tehničke škole u svom rodnom gradu, upisao Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, smer Energetika, elektronika i telekomunikacije. Tu se kako kaže, zaiteresovao za audio tehnologije.
Nakon završenih osnovnih studija, upisuje Master akademske studije koje se odnose na vibro -akustičko inženjerstvo i kao prvi u generaciji završava ih sa prosečnom ocenom 10 i tako prvi na ovim prostorima stiče pomenuto zvanje.
Master rad koji je odbranio nosi naziv, ‘“Mini anehoična komora: konstruisanje, standardi i vibro -akustički eksperimenti“. Radi se o anehoičnoj komori, poznatijoj pod nazivom gluva soba, koje zauzimaju sve veći primat u svetu vibro – akustike.
„Ovaj rad je poseban iz više razloga, pre svega, zbog toga što se bavi teorijskim opisom osnovnih pojmova i standarda vezanih za anehoične komore, kao i detaljnim opisom eksperimenata koji su realizovani u mini anehoičnoj komori na Univerzitetu u Novom Sadu, koja je kao prva takva komora na Univerzitetu nabavljena u okviru međunarodnog ERAZMUZ + projekta SENVIBE“, kazao je Zečević za Danas.
U ovom radu određene su akustičke performanse i postavljene osnove za buduća istraživanja i obavljanja eksperimenata u gluvoj sobi. Zečević ističe i veliku pomoć svoje mentorke, profesorke Ivane Kovačić.
„U okviru osnovnih akademskih studija imao sam ispit pod nazivom Audio i video tehnologije. Posebno me zainteresovao deo ispita koji se odnosio na audio tehnologije. Kada sam primetio da će se na Univerzitetu realizovati Master akademske studije iz vibro – akustičkog inženjerstva, smer koji se na jedan temeljan i detaljan način bavi ovom temom, bez mnogo razmišljanja sam odlučio da upišem ovaj smer i na taj način proširim svoje znanje”, nastavlja naš sagovornik.
Iako mu je prvobitni fokus bio na tehničkoj akustici, kako je vreme prolazilo, zainteresovao ga je i deo vezan za vibracije. Zečević ističe da je tema uticaja zvuka na živote ljudi veoma zanemarena.
Pogotovo u urbanim sredinama gde je taj problem najizraženiji i gde se ljudi bore da nekako dođu do tišine. Kako kaže, ubrzan srčani rad, aritmije, poremećaji pažnje i spavanja su samo neke od posledice koje mogu nastati u slučaju kontinuiranog izlaganja buci.
„Drumski saobraćaj je najrasprostranjeniji izvor buke u svim zemljama i primarni je uzrok ometanja ljudskih aktivnosti. Pored drumskog saobraćaja bitno je spomenuti buku koju generišu građevinske mašine ali i železnički saobraćaj. Smatram da ljudi nisu svesni činjenice da buka može izazvati ozbiljne negativne psihofiziološke posledice po njihovo zdravlje i da je neophodno podići svest o važnosti ove teme“, izjavio je Zečević.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.