Univerzitet u Kragujevcu nosilac je projekta pod nazivom „Razvoj doživotnog obrazovanja u Srbiji“. Rečje o jednom od tri najzanačajnija projekta u oblasti obrazovanja, koji su u okviru Tempus IV pograma Evropske unije, odobreni Republici Srbiji.
Prorektor Univerziteta u Kragujevcu dr Verica Babićobjašnjava da će uspostavljanje sistema doživotnog obrazovanja u Srbiji omogućiti obuku i dalji strukovni razvoj studenata, profesora univerziteta, srednjih i osnovnih škola, ali i nezaposlenih, osoba sa posebnim potrebama, starije populacije, radnika sa nižim stepenom stručne spreme, pripadnika etničkih manjina.
– Živimo u vreme sve ubrzanijeg tehničko-tehnološkog razvoja, u uslovima svobuhvatnih društvenih, političkih i ekonomsko-privrednih promena. Takvo vreme zahteva stalno stručno usavršavanje i sticanje novih veština, kako bi se odgovorilo zahtevima savremenog tržišta rada. Nekad kod nas, pa i svetu važeća paradigma „posao za ceo život“ odavno je prevaziđena, te je treba zameniti pravilom „obrazovanje za ceo život“. Obrazovanje definitivno više ni kod nas nije i ne može da bude zatvoren proces, koji ima početak i kraj, sa ciljem da se zasnuje trajan ili što trajniji tradni odnos. Ankete među diplomiranim stručnjacima iz oblasti tehnike su pokazale da pet godina po okončanju studija, više od polovine njih ne radi na poslovima za koje su se školovali – ističe Babićeva.
Država sa svoje strane, smatra naša sagovornica, mora da ima značajnu ulogu u stvaranju i razvoju koncepta doživotnog obrazovanja, i to kroz davanje tehničke podrške za njegovu realizaciju i stvaranje institucionalnog okvira za formalno priznavanje stečenih znanja i veština. Pojednostavljeno, mogućnosti dodatnog obrazovanja i konsolidacije znanja moraju da budu dostupne svima i u svako vreme.
– Suština ovog projekta je da se napravi sistem doživotnog obrazovanja koji će biti institucionalizovan i koji će omogućiti svakom zainteresovanom građaninu, različitog životnog doba i nivoa obrazovanja, da se uključi u proces daljeg sticanja znanja i veština. Mi, na primer, imamo dosta građana koji su stigli do druge ili treće godine fakulteta, nakon čega su iz različitih razloga prekinuli studije i zaposlili se. Sada stvaramo sistem koji će omogućiti da se takvim ljudima najpre formalno priznaju stečena znanja i veštine i da im se obezbedi i mogućnost daljeg obrazovanja i usavršavanja – kaže Verica Babić.
Ona dodaje da se u Evropi nastoji da se koncept doživotnog obrazovanja stavi pod okrilje univerziteta, jer ozbiljne procene i analize pokazuju da dolazi do sve veće i nedopustive razjedinjenosti između akademske zajednice i sveta rada.
Put u Evropu
– Smatram da naš put u Evropu treba da se zasniva na naučnim dostignućima, znanju i stručnim veštinama. Nije dobro da u Evropi budemo prepoznatljivi i potrebni zbog jeftine radne snage. Ta „prednost“ može na kraći rok da dovede neke inostrane investitore u zemlju. Na duži rok, međutim, takva strategija ne vodi nikakvom napretku i boljitku – navodi Verica Babić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
