Učenjem kroz rad lakše do posla

To će mlade učiniti i lakše zapošljivim i omogućiti im da razviju preduzetnički duh i da se možda odluče za pokretanje sopstvenog biznisa – kaže Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra za dualno i preduzetničko obrazovanje i vaspitanje.

Ona objašnjava da se dosadašnja praktična nastava odvijala u školskim radionicama koje u većini slučajeva nisu adekvatno opremljene, ili formalno u kompanijama u takozvanim blok nastavama na kraju školske godine, ali bez obaveze kompanija da delegiraju zaposlene koji će se brinuti da učenik stekne potrebna znanja i veštine.

– Za razliku od navedenog u dualnom modelu obrazovanja učenje kroz rad realizije se isključivo u prostorijama poslodavca, ili u posebno opremljenim trening centrima i to tako što učenik provodi u kompaniji jedan, dva ili tri dana nedeljno, u zavisnosti od obrazovnog profila. Zakon je definisao da učenik za učenje kroz rad zaključuje ugovor sa kompanijom na osnovu koga prima nadoknadu i ima pokrivene materijalne troškove. Učenik se ne tretira kao zaposleni, već zadržava status učenika – naglašava Grujić.

Na pitanje kakve su šanse učenika za nastavak školovanja, naša sagovornica odgovara da svi đaci u dualnom obrazovanju imaju prohodnost ka visokoškolskim ustanovama. I to ne samo oni koji završe četvorogodišnje već i trogodišnje profile.

– Zakon o srednjem obrazovanju propisuje da kandidat posle završenog trogodišnjeg stručnog obrazovanja po dualnom modelu ima pravo da polaže stručnu, ili opštu, maturu ako je savladao program za sticanje potrebnih kompetencija prema programu mature. Da bi stekao to pravo mora da prođe najmanje dve godine od završetka obrazovanja koje učenik provodi u kompaniji. Zakon je tako omogućio jedino „dualnim trogodišnjacima“ prohodnost na fakultet uz prethodnu pripremu. Ove dve godine ujedno omogućavaju učeniku sticanje radnog iskustva u struci. Za ostale trogodišnje profile koji nisu dualni, kandidati moraju da se prekvalifikuju i tek onda da pristupe opštoj ili stručnoj maturi – objašnjava Grujić.

Napominje da je započeta primena dualnog modela studija i u visokom obrazovanju. Nacrt zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju je izrađen s ciljem povećanja relevantnosti visokog obrazovanja i zapošljivosti svršenih studenata, osavremenjivanje nastavnog procesa u saradnji sa privredom i dodirom sa savremenim tehnološkim dostignućima. Ovaj vid realizacije nastave podrazumeva direktno uključivanje poslodavaca u organizovanje i sprovođenje učenja kroz rad u realnom radnom okruženju. Nacrt predviđa da studenti sa poslodavcem zaključuju ugovor o učenju kroz rad gde oni stiču veštine potrebne da unaprede svoje kompetencije. Učenje kroz rad nosi određeni broj ESPB bodova, a studenti će primati naknadu koju poslodavac isplaćuje u neto iznosu od najmanje 50 odsto osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim, ili sličnim, poslovima. „Suština je da studenti nauče posao, a od poslodavca zavisi da li će ih angažovati i nakon završetka studija. Poslodavci neće smeti studente da angažuju za poslove koji nisu njihova struka. Ovaj model studiranja je zahtevniji i teži, ali je i perspektivniji“, smatra Gabrijela Grujić.

Sigurnost za kompanije

– U Srbiju dolaze kompanije koje se mogu pohvaliti najsavremenijim tehnologijama, na primer Industrija 4.0, te smatram da način kreiranja profila koji je omogućava Zakon o dualnom obrazovanju, zapravo obezbeđuje sigurnost kompanijama, da u budućnosti mogu da računaju na kreativne, obrazovane i perspektivne mlade ljude. Ako budemo obezbedili programe za sticanje znanja iz Indistrije 4.0, time ćemo značajno povećati šansu za dolazak Folksvagena, čiji proizvodni proces počiva na Industriji 4.0 – ističe Gabrijela Grujić i navodi primer aviokompanije MTU, koja je prepoznala savremeni dualni koncept učenja u Srbiji, koji može da odgovori na njihove zahteve, pružajući im šansu da kadrove pronalaze u Srbiji, a ne u Nemačkoj.