Foto: EPA-EFE JENS SCHLUETER (Ilustracija)Učesnici međunarodne konferencije „Kraj nekažnjivosti za zločine nad novinarima“, ocenili su na panelu „Propaganda 1999-2019, šta smo naučili“ da se nikada neće odgovarati za posledice ratne propagande, saopštilo je danas Udruženje novinara Srbije.
Učesnici su istakli da se ni u kom slučaju ne može opravdati nasilje nad novinarima, pa ni u ratnim prilikama.
Predsednica Suda časti UNS-a i urednica lista „Evropljanin“ 1999. Ljiljana Smajlović rekla je da je i u vreme NATO bombardovanja, RTS „manje lagao nego NATO ili drugi mediji u svetu“.
U raspravi o opasnostima s kojima se novinari suočavaju rečeno je da su novinari najčešće ubijani zbog izveštaja sa ratišta, ali i zbog izveštavanja o politici i političkom establišmentu, piše u saopštenju UNS-a.
Prisluškivanje i praćenje novinara takođe je veliki problem. Kada ih država prisluškuje onda i izvori dolaze u opasnost, a novinari treba da ih zaštite, rečeno je u debati na panelu „Propaganda 1999-2019, šta smo naučili“.
Metju D. Rouz, istraživački novinar iz Berlina, rekao je da su novinari često izloženi pritiscima i da postoji opasnost da su namerno ciljane mete.
„Prinuđeni su da rade u oskudici, da budu frilenseri, ali treba da se suprotstave onima koji imaju moć, bilo da su u Srbiji ili u Americi“, dodao je on.
Dimitrij Šeluhin iz Moskve ukazao je da novinarstvo u poslednjoj deceniji postaje jedno od najopasnijih zanimanja, a stepen opasnosti se ne određuje etikom novinara.
„Najviše nas plaši činjenica što ne postoji mehanizam da izmeni takvu situaciju“, rekao je on.
Na pitanje kakva je uloga socijalnih medija, odnosno da li oni stvaraju opasnu atmoferu za novinare, Šeluhin je istakao da se Fejsbukom i drugim društvenim mrežama „obim jedinstvenog sadržaja širi“.
Prema njegovim rečima, ubuduće neće novinar određivati sadržaj, već giganti u okviru socijalnih mreža.
„Polarizacija mišljenja zavisi od algoritama. Socijalne mreže će sve više imati uticaj ali njima će upravljati industrijski giganti“, pojasnio je on.
„Oduševljena sam Fejsbukom i Tviterom, ali nemam razumevanja za kolege koje tvrde da su tu linčovani. Nije posao novinara da zarađuje popularnost na tim mrežama. Imajte Tviter, ali nemojte tamo da sve kažete. Neki ozbiljni novinari, poštovane kolege, onda ispadaju malograđani“, kazala je Ljiljana Smajlović.
„Ne plašim se državne bezbednosti, ali na ulici me ljudi vole. Mogu reći da im se sviđam“, odgovorila je na pitanje da li se plaši da će biti etiketirana na društvenim mrežama.
Slobodan Despot iz Lozane (Švajcarska) rekao je da njega društveni mediji podsećaju na ono što se desilo u Rusiji tokom Perestojke, jer se prešlo na stav – pišite šta god hoćete, baš nas briga.
„Za mene je vrlo čudna situacija u kojoj imate sve te izvore, komentare, blogove koji se izjednačavaju s ozbiljnim novinarskim tekstovima. Sve više i novinari počinju da pišu kao nepismeni blogeri. Sve je krenulo nizbrdo – opušteni jezik, trolovanje, emocijalni pristup svemu. Mi trebamo da budemo pouzdeni, takvi izvori i glasovi da možemo da pokrenemo razumevanje sveta“, ocenio je Despot.
Zaključio je da novinarska profesija treba da se redefiniše, jer je zbog društvenih mreža sve teže sakriti neke velike stvari nego što je to bilo ranije.
Džeremi Skejhil, istraživački novinar iz Njujorka, rekao je da je dobro da postoje nazavisne informacije, posebno kada je reč o najnovijim događajima.
Naveo je vlastiti primer – ima 350.000 pratilaca na Tviteru, objavio je sliku o događajima u Beogradu o čemu mnogi ništa nisu znali, preneo je UNS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
