Učesnici panela: Potrebna popularizacija i demokratizacija programa Erazmus plus

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović izjavila je da je uticaj programa Erazmus plus na univerzitete u Srbiji izuzetan i da ima veliki uticaj na živote svih učesnika, ne samo u pogledu stručnog iskustva, nego i zbog uspostavljanja kontakata i ličnih prijateljstava sa drugim učesnicima.

Sa druge strane, u zemljama sa slabijom ekonomijom, ti stečeni kontakti često predstavljaju priliku da se karijera nastavi u inostranstvu, iako to, kako je dodala, nije bila prvobitna namera učesnika projekata mobilnosti.

„Moramo imati u vidu da bez saradnje privrede ta cela stvar ne može da funkioniše i zato je važan aspekt osvešćivanje i obaveštavanje privrede kakve koristi može imati od studeneta i stručnjaka koji su prošli kroz neke vidove mobilnosti“, istakla je Popović.

Podsetila je da je Srbija dobila mnogo veće i raznovrsnije mogućnosti kada je dobila status programske zemlje 2019, u odnosu kada je bila partnerska zemlja u okviru programa Erazmus plus od 2014.

U prvom periodu univerziteti su uradili mnogo na razvoju svoje infrastrukture, na obuci kadrova i uvodjenju pojačane mobilnosti.

„Verujem da je veliki broj nastavnika, istraživača i studenata osetio korist od toga“, rekla je rektorka beogradskog Univerziteta i dodala da su se sredstva koja država izdvaja za Erazmus povećala od kada je Srbija dobila status programske zemlje.

Ipak, mali broj studenata može da iskoristi taj program, istakla je Popović, navodeći da i sami studenti često imaju autocenzuru, da možda nemaju dovoljno hrabrosti da se upuste u projekte mobilnosti, kao i da su često zabrinuti da ne mogu finansijski da pokriju sve aspekte te mobilnosti.

„Erazmus postaje pomalo elitni program, moramo naći načina kako da demokratizujemo program i da ga otvorimo za studente koji su slabijih materijalnih mogućnosti“, kazala je Popović na konferenciji koji je organizovala Delagacija EU u Srbiji u saradnji sa Centrom za evropske politike (CEP).

Istakla je da treba raditi na popularizaciji Erazmusa i povećanju razumevanja medju studentskom populacijom koje su pogodnosti učestvovanja u programu.

Bojana Zimonjić iz Alumni udruženja Zapadnog Balkana izjavila je da ne postoji dovoljna svest o značaju i koristi programa, kao i da učesnici nemaju podršku po povratku.

U tome ključnu ulogu imaju univerziteti, ali je od velike važnosti i osvešćivanje poslodavaca o značaju mladih i njihovih veština, ocenila je Zimonjić.

Albert Sese Balart iz Generalnog direktorata za obrazovanje i kulturu Evropske komisije zadužen za Zapadni Balkan izjavio je da je u okviru programa Erazums plus u Srbiji postignuto izuzetno mnogo i da je u projektima mobilnosti učestvovalo oko 12.000 ljudi.

Od toga je 60 odsto učesnika bilo iz Srbije, a 40 odsto je dolazilo u Srbiju. U razmenama je učestvovalo 48 odsto studenata i 52 odsto nastavnika.

Balart je istakao da su tokom protekle dve godine finansijska sredstva za region obezbedjena kroz Erazmus plus udvostručena sa 33 miliona evra 2018. godine, na 66 miliona evra 2019. i 2020.

„Želimo da novi program bude najinkluzivniji mogući, hoćemo da utrostručimo sredstva i nadam se da ćemo uspeti“, rekao je Balart.

Nedavno istraživanje je pokazalo da su studenti koji su učestvovali u projektima mobilnosti u regionu imali tri puta veću šansu za zaposlenje po diplomiranju, rekao je Balart, istakavši da su skoro svi pokazatelji pozitivni ne samo za pojedince, nego i institucije.

Dodao je da je pripremljeno mnogo projekata i novih delatnosti za region u okviru novog programa Erazmus, koji počinje da se primenjuje od januara 2021.

Balart je podsetio da se u Ekonomskom i investicionom planu EK po prvi put pominje nova agenda za obrazovanje, istraživanje, inovaciju, sport i kulturu i najavio da će u decembru biti održan sastanak svih ministara obrazovanja iz regiona kako bi se razgovaralo o daljoj saradnji.

Marija Filipović Ožegović, direktorka Tempus fondacije koja je zadužena za sprovodjenje programa Erazmus plus u Srbiji, izjavila je da taj program ima nemerljivu korist za čitav obrazovni sistem, a da su se za Srbiju sa dobijanjem statusa programske zemlje otvorile nove mogućnosti, pored visokoškolskog obrazovanja, i za sektor osnovnog i srednjeg obrazovanja, obrazovanja odraslih i neformalnog obrazovanja.

„To znači da je razmena znanja i iskustava, sticanje praksi i novih veština na raspolaganju svima“, kazala je Filipović Ožegović.

Dodala je da obrazovne, kulturne, sportske i sve druge institucije i organizacije u Srbiji sve te mogućnosti mnogo koriste i da su sredstva koja su na raspolaganju višestruko iskorišćena.

Pandemija je delimično uticala na projekte mobilnosti, ali studenti i dalje mogu da odu u neke zemlje u kojima se nastava održava onlajn i praktično, kazala je Filipović Ožegović.