Učo Rade i osam štrumpfova

Kad se posle kiše razvedri odavde se i Avala vidi. K’o na dlanu, s mesta na kojem stojimo puca pogled čak do planine Kablar kod Čačka, ili malo bliže, na selo Sirogojno, ili preko puta – na Čigotu, posle Tornika najviši vrh Zlatibora. Alin Potok je selo, baš kako kaže pesma – „lepo izdaleka, još lepše izbliza“. Ovo je onaj pravi Zlatibor, sa suvatima (pašnjacima), s „ružom“ vetrova, neoskrnavljen silikonskim pipcima. S glavne džade, malo ispred „Palisada“, skreneš ka Sirogojnu i posle desetak kilometara si u Alinom Potoku. U centru sela, k’o što red nalaže – česma, kafana i osnovna škola.
Nekad je u ovu školu išlo i po 200 đaka. Uveče su tu bile i igranke. Sve s trubačima. Selo se, potom, kao i mnoga druga u Srbiji praznilo, došle su i one čemerne godine, škola je oronula, đaka je bilo sve manje, dok se onaj stari žagor još samo pričinjavao ušima mešajući uspomene s hukom vetra i udarajući u hridi vremena.
Dolaskom učitelja Rada Jezdića, i uz veliku pomoć meštana, donatora, rukovodstva matične Osnovne škole „Dimitrije Tucović“ u Čajetini, i Opštine Čajetina, istureno odeljenje ove škole u Alinom Potoku više nije u kategoriji „tamo odakle Bog izvodi kornere“, ili „Bogu iza nogu“. Pored peći „bubnjare“, za dane kad stegne sneg celac i zlatiborski minus, sada je u školi i kompjuter, ugrađeni su PVC prozori, sudopera, napravljen mokri čvor, urađena sanitarija, stavljene pločice, izbetonirana staza… A, doskora su ova deca morala u poljski WC preko blata.
Ko sve sedi u klupama škole s jednom renoviranom učionicom, izrecitovao nam je njen đak Predrag Lazović, učenik četvrtog razreda: „Lepa je, lepa, naša škola. U njoj ima prvaka pola. Ostali đaci malo su veći. Razred četvrti i razred treći“. Milina je videti ovako vaspitanu decu koja ustanu kad stariji čovek uđe u učionicu, svi kažu „dobar dan“, a onda prionu da pišu. Zahvaljujući svom učitelju ovi „štrumpfovi“, više nisu đaci pešaci. Jednom sedmično učo vodi troje đaka kod logopeda u Užice, svakog dana svraća u matičnu školu u Čajetini po doručak, a zatim usput preuzima decu, dovozi ih u školu i posle časova razvozi kućama.
Rade svaki dan pređe kolima oko 80 kilometara do posla i natrag. Prvi je zasukao rukave i uzeo lopatu u ruke. Ubrzo je počela da radi i mešalica. Podršku je dobio i od Milke Vasiljević, direktorke matične škole u Čajetini, kao i od Milana Stamatovića, predsednika Opštine Čajetina. Pomogli su i meštani i roditelji koliko su mogli. Neko je doneo cement, neko se prihvatio posla. Od „Agroinvest fondacije“ stigla je donacija: PVC stolarija i kompjuter. Javno komunalno preduzeće „Zlatibor“ besplatno je uradilo kupatilo.
U školi srećemo i Vladimira Radibratovića, zamenika direktora, čija je porodica s 41. učiteljem u dosadašnjim generacijama za Ginisa. I od njega škola dobija veliku podršku za revitalizaciju. Vladimir nas podseća da su se prvi đaci u Alinom Potoku upisali 1. marta davne 1923. godine. Škola je 1953. dobila i novi deo. Dobar deo objekta i dalje je ruiniran, ali su temelji u dobrom stanju. Vizija je da se ceo objekat renovira i da se tu, uz pomoć nadležnih institucija i donatora, napravi rekreativni školski centar u koji bi dolazila deca bez roditelja. Urađen je i idejni projekat s oko 100 predviđenih kreveta. Za odmor i oporavak dece Alin Potok je idealno mesto: Izvorska voda je jedna od najboljih u Srbiji. U blizini su i čuveni vodopadi u selu Gostilju, kao i speleološki hit – Stopića pećina u selu Rožanstvo. Ideja je i da se na obližnjoj rečici Katušnici napravi jezero za rekreaciju dece. Alin Potok je selo s prosečno 300 sunčanih dana u godini, mesto i okolina su bogati selenom.
Srećemo i meštane Vladana Dabića i Momčila Grujičića koji su nekada bili đaci ove škole. Vladan je s učiteljem mnogo uradio za novi izgled škole. Momčilo nam kaže da mu posao za decu ne pada teško, uostalom on ima i 17 udarničkih znački s omladinskih radnih akcija, od trase Šamac – Sarajevo do Ljutomera i Đerdapa. Pomogli su i Goran i Milan, Đokica i Dragan, i sve to volonterski. Uz učitelja su jer on, kako kažu, vraća veru u ovu plemenito zanimanje, degradirano u onim čemernim godinama. Rade se trudi da svojim „štrumpfovima“ ponudi i dodatne aktivnosti, od karatea do poezije. Upravo sprema zbirku pesama „Moja prva radost“ koja će biti zbirka pesama njegovih malih đaka.
Roditelji i meštani Alinog Potoka, Trnave i Rudine, sela odakle su đaci ove škole, predložili su Rada za učitelja godine. U početku emitovanja TV emisije „Timofejev“ autor je dovodio i jednog gosta, ono što se kaže „iz naroda“, nazivajući ga „narodnim herojem“ zbog nekog plemenitog dela. Rade je upravo to.