Udaljavanje od Bliskog istoka

Kako se to u par navrata (polu)javno iskazalo na visokim nivoima Stejt departmenta, bio je to, sve kad se sabere, iznuđen potez. Odustalo se od dosadašnjih, višegodišnjih nastojanja da se obnove nekadašnji neposredni pregovori lidera Izraela i Palestine, a dalja ovdašnja diplomatska inicijativa vraća se sad na kolosek simultanog preganjanja sa visokim predstavnicima dveju strana – u očekivanju da se ostvari „posredničko čudo, stvarno vredno Nobelove nagrade za mir“ (Njujork tajms).

Prethodna, septembarska, Obamina inicijativa direktnih samitskih pregovora udarila je (i pre nego što je uhvatila zalet) u zid tvrdog izraelskog otpora vezanog za obnovu kontroverzne stambene izgradnje naselja za jevrejske doseljenike na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu. Tražeći izlaz iz tog zatvorenog kruga, Vašington je krajem oktobra povukao desperatni potez u vidu podstreka započetoj mirovnoj inicijativi nudeći Izraelu vanrednu vojnu i ekonomsku pomoć (sve u svemu, vrednu nekih 25 milijardi dolara) kao nadoknadu za samo tromesečni moratorijum na početak najavljene gradnje spornih naseobina.

Izrael se, međutim, hladno oglušio na tu ponudu, dočekanu, inače, „na nož“ od onog dela ovdašnje javnosti, koja vidi svoj prioritet isključivo u rešavanju domaćih ekonomskih teškoća. Epilog – nadležnima u administraciji to je, kako se čini, najzad otvorilo oči i nagnalo ih u potragu za novim pristupom (ko zna kojim po redu?) ovom stalno prisutnom globalnom kriznom žarištu, za koje se i dalje tvrdi da je „od neposrednog značaja za nacionalnu bezbednost SAD“.

U govoru kojim je nedavno najavljen najnoviji strateški zaokret, Hilari Klinton je iznela očekivanja da će se američkoj diplomatiji otvoriti šansa na kojoj se insistira od početka mirovnog procesa – da se i jedna i druga strana isteraju na čistinu i konkretno se izjasne o fundamentalnim pitanjima vezanim za željeno formiranje nezavisne palestinske države. „Pritisnućemo ih da neodložno i sa svim detaljima iznesu svoj stav o tim ključnim pitanjima. Mi ćemo se, posle toga, angažovati na prevazilaženju razlika. Postavljaćemo im teška pitanja u očekivanju sadržajnih odgovara“, rekla je šefica američke diplomatije na tribini uglednog Brukings instituta, prepuštajući posle toga ekspertima i medijskim analitičarima da javno polemišu o spremnosti Izraelaca i Palestinaca da i konkretnim potezima počnu najzad da potvrđuju svoju dosadašnju prevashodno verbalnu opredeljenost za pomeranje s mrtve tačke.

Obnovljena paraliza mirovnog procesa na Bliskom istoku učinila je, inače, da se u međuvremenu pomno registruju i tumače čak i neki periferni signali, kao što je to, recimo, bila nedavna odluka Argentine da zvanično prizna Palestinu „kao slobodnu i nezavisnu državu, u njenim granicama iz 1967. godine“ (što će reći, pre ondašnjeg junskog rata u kojem je Izrael zaposeo značajne i do danas sporne arapske teritorije u tom području). Argentina se tom odlukom pridružila susedima Brazilu i Urugvaju (palestinski lider Abas posetio je prošle jeseni taj region Južne Amerike), našta je odmah usledio odgovor Tel Aviva, upozorenjem preko Si-En-Ena, da je tu reč o „bezvrednoj deklaraciji, koja je za žaljenje, jer se na terenu ništa neće promeniti, osim što će se izazvati nove nevolje“.

Po sistemu „izjavom na izjavu“ – takođe preko američkih medija – iz Abasovog štaba na Zapadnoj obali stigao je odgovor da će Palestinci, „u slučaju neuspeha mirovnih inicijativa“, maksimalno pojačati svoj diplomatski pritisak. Konkretno: zahtevom Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija za zvaničnim priznanje svoje države, „u skladu sa zahtevom sve većeg broja članova međunarodne zajednice“.

Amerika se proteklih pretprazničnih dana primetno distancirala od svih tih bliskoistočnih diplomatskih varničenja. „Očigledno, privedena je kraju jedna faza angažovanja Obamine administracije. Više nismo usmereni na predjelo, sad smo fokusirani na glavno jelo“, rekao je na tu temu Dejvid Makovski, jedan od vodećih eksperata vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, uz ocenu da je i jednoj i drugoj strani „jasno stavljeno na znanje koliko daleko mogu ići u svojim zahtevima, ukoliko iskreno žele da se dođe do konačnog sporazuma“.

Ipak, imajući u vidu koliko i održavanje tekuće pat-pozicije praktično pogoršava postojeću eksplozivnu situaciju (pre svega, produženim angažovanjem Irana u naoružavanju svojih klijenata iz Hamasa u Libanu i na Zapadnoj obali), u ovdašnjoj javnosti počeli su da se obnavljaju apeli za posredničkom američkom inicijativom koja bi išla putem pomoći palestinskoj vlasti u obezbeđivanju funkcionalnih institucija i snaga bezbednosti na svojoj teritoriji. „Ukoliko Palestinci pokažu Izraelu i ostalom svetu da su u stanju da upravljaju miroljubivom i demokratskom državom, počeće da se smanjuje prepreka koja se u ovom trenutku smatra nesavladivom na putu ka miru na Bliskom istoku“, konstatovano je tim povodom u uvodniku vašingtonskog Posta.