Udarna desnica države

Međutim, istim tim ljudima nije smetalo, barem ne u meri da to javno iskažu, kada je u oktobru prošle godine u Niš dolazio albanski premijer Edi Rama. Ova selektivnost u odbiru manifestacija na kojima će se protestovati navodi sagovornike Danasa na zaključak da država koristi ekstremističke grupe kako bi ograničila slobodu govora.

„Albanke su naše sestre“ je dokumentarni film koji prikazuje svedočenja ljudi koji se nisu mirili sa činjenicom da Srbija ulazi u još jedan rat. Prikazivanje ovog filma već je bilo otkazano u Novom Sadu i Kraljevu, a emitovan je jedino u Beogradu, uz mere obezbeđenja. U četvrtak bila je zakazana projekcija u niškom Medija centru.

– Ispred Medija centra je bilo okupljeno oko tridesetak ekstremista koji su vređali svakoga ko pokuša da uđe. Na ulazu su stajali policajci, koji su me maltene ugurali unutra kada sam im pokazao novinarsku akreditaciju, priča za Danas Predrag Blagojević, urednik Južnih vesti.
Kada se popeo u salu, Blagojević je video da je ona skoro potpuno prazna. Unutra su, prema njegovim rečima, bili samo organizatori projekcije, govornici na tribini, zaposleni u Medija centru i nekoliko novinara.

– Pored njih bilo je i nekoliko ljudi za koje je, po načinu na koji su bili obučeni, bilo jasno da pripadaju desničarskim grupama. Jedan od njih bio je i bivši poslanik Srpske radikalne stranke Branislav Vekić, koji je konstantno dobacivao i pretio okupljenim građanima, govoreći im da će dovesti Obraz i pedeset maskiranih koljača – prepričava Blagojević.

Iako je Vekić dvadesetak minuta kasnije izbačen iz sale, a policija dala bezbednosne garancije, organizatori su odlučili da projekciju otkažu. Istovremeno, skandiranje ispred Medija centra se odvijalo neometano.

– Kada sam sa koleginicom izašao na terasu MC-a sa koje se vidi ulaz, okupljeni su počeli da nas gađaju plastičnim flašama, zemljom i sitnim kamenjem, opisuje Blagojević.
Sa njegovim opisom se nije složio neimenovani izvor niške policije koji je agencijama saopštio da „nije bilo gađanja Medija centra kamenicama niti nekim drugim predmetima“.

Za koaliciju medijskih udruženja dileme o odgovornima za otkazivanje projekcije nema. Kriva je, kako su saopštili, država.

„Država koristi ekstremiste da bi suspendovala slobodu mišljenja i izražavanje, a blagonaklon odnos policije prema nasilnicima više je nego očigledan. Vlast u Srbiji neprestano produkuje atmosferu straha i nasilja, a odsustvo sankcionisanja napadača na novinare i drugih nasilnika zapravo je jasan signal da državni organi podstiču i promovišu zastrašivanje svojih političkih protivnika“, navodi se u saopštenju Koalicije novinarskih i medijskih udruženja.

Sa istim zaključkom saglasan je i niški sociolog Đokica Jovanović, koji je bio jedan od govornika na tribini koja se nikada nije održala.

– Iz daleka je vidljiva veza između vlasti i ekstremističkih organizacija. Oni su iz istog bunkera, isto im je političko i ideološko porodilište. Uostalom svaka nedemokratska vlast ima svoje izvršioce – navodi Jovanović.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina desničarske organizacije su upadljivo selektivne kada treba odabrati manifestaciju na kojoj protestuju. Primera radi, prošlogodišnji sastanak premijera Srbije i Albanije protekao je bez ijednog incidenta. Takođe, i Parade ponosa, događaji koji izuzetno pažljivo posmatraju u Briselu, nakon višegodišnjeg odlaganja, odnedavno se organizuju bez ikakvih problema. Za advokata i bivšeg koministra policije Božu Prelevića ova slučajnost je izuzetno znakovita.
– Ja ne bih rekao da država nije sposobna da obezbedi skupove. Vlast, kada hoće, može da spreči neki događaj. Kada pogledate da pet godina nije mogla da se održi Parada ponosa, a danas se više parada godišnje održava bez problema, sve je jasno, navodi Prelević, dodajući da ipak postoje mnogo značajniji problemi u zemlji od prekidanja projekcije jednog filma.
AF:
Obradović: Obraz funkcioniše bez zakonskih prepreka
Nakon otkazivanja projekcije filma „Albanke su naše sestre“, desničarski pokret Obraz je objavio saopštenje u kome su naveli da su oni sprečili prikazivanje filma, jer „krije otvorenu mržnju prema Srbiji i srpskom narodu“. Mladen Obradović, predsednik Obraza, objašnjava za Danas kako ovo udruženje funkcioniše, iako je njihov rad zabranjen odlukom Ustavnog suda Srbije zbog kršenja ljudskih i manjinskih prava. „Nakon politički motivisane odluke Ustavnog suda iz 2012. godine da se iz registra izbriše organizacija Otačastveni pokret Obraz, ljudi iz jezgra organizacije su, u skladu sa zakonom, osnovali Otadžbinski pokret Obraz. Taj pokret funkcioniše u skladu sa zakonom i nikakvih pravnih prepreka u tom smislu nema. Jedine pravno ometanje našeg rada predstavljaju brojni sudski postupci koji se neosnovano vode protiv nas“, kaže Obradović.

Zaustaviti napade

Beograd – Kuća ljudskih prava i demokratije izražava zabrinutost zbog sve učestalijih incidenata koji su usmereni na sprečavanje događaja čiji je cilj upoznavanje javnosti sa prošlošću, saopšteno je juče. Najnoviji u nizu je ometanje prikazivanja dokumentarnog filma „Albanke su naše sestre“ u Nišu i Kraljevu, koji govori o antiratnim aktivnostima i srpskim dezerterima koji su odbili da ratuju na Kosovu 1999. godine. U produkciji filma učestvovale su renomirane domaće i međunarodne organizacije: Nezavisno društvo novinara Vojvodine, BIRN Kosovo i Forum ZFD uz podršku delegacije Evropske unije. Film je posvećen ljudima koji su svojim gestom iskazali veliku moralnu odgovornost i građansku hrabrost u vreme masovnog kršenja ljudskih prava, uključujući i ratne zločine. Sprečavanje projekcije tog filma i benevolentan odnos društvenih aktera prema tome predstavlja negiranje otpora pojedinaca ratnoj politici Beograda. Na taj način se odgovornost pojedinaca prebacuje na celo društvo, piše u saopštenju. 

Inicijativa: Otkazati Šljivančaninovu tribinu’]

Inicijativa mladih za ljudska prava pozvala je predsednicu gradske opštine Savski venac, Irenu Vujović, da otkaže održavanje tribine „Knjigama i delom za istinu“ na kojoj će govoriti osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin, a čije je održavanje zakazano za ponedeljak, 26. jun. Inicijativa smatra da je ustupanje javnog prostora za promociju knjige jednog osuđenog ratnog zločinca nedopustivo jer se time daje legitimitet idejama koje Šljivančanin promoviše. Takođe, na ovaj način otvara se javni prostor i za negiranje zločina.