Foto: Milica Radenković/DanasOd početka godine u Srbiji nije urađena nijedna transplantacija organa sa preminulog donora. Poslednji put saglasnost porodice za doniranje organa zatražena je u oktobru 2021.godine kada je ujedno i urađena poslednja transplantacija. Istovremeno, broj ljudi na listi čekanja na transplantaciju je 2.000, a među njima je i 28 dece.
Udruženja pacijenata su u prethodnom periodu pokrenula više inicijativa da se transplantacije u Srbiji pomere sa mrtve tačke, ali bez dovoljno uspeha. Zbog toga su se juče okupili na Andrićevom vencu, kako bi predali predsedniku Aleksandru Vučiću predloga rešenja i zahteva za rešavanje gorućih pitanja u domenu transplantacije i dijalize.
Iz udruženja pacijenata rekli su da im je obećano da će ih danas primiti Verica Lazić, pomoćnica predsednika za zdravstvo.
– Prošlo je pet do 12, prošlo je 12 i pet sada je pola jedan. Mi više ne možemo da idemo na sahrane. Ovo je borba za naš život u kojoj smo zbog birokratske greške. Situacija za decu na dijalizi je posebno teška. Nijedna transplantacija od 2019. nije urađena. Pri tome postoje roditelji koji mogu svojoj deci da daju organ ali se transplantacije ne rade. To znači da je deci ograničena voda, hrana, školovanje je luksuz za njih. Deca se raduju kada treba da popiju lek jer tada mogu da piju vodu. Vi ćete danas popiti dva litra vode, mi sad jednu čašu i jednu večeras – kazala je Ivana Jović ispred udruženja Donorstvo je herojstvo.
Problem sa transplantacijama nastao je zbog birokratskih problema sa zakonom. Stoga su udruženja dala predlog kako da se prevazidju pravni problemi kroz donošenje podzakonskih akata.
-Kakvi god da smo ne možemo reći da ovaj narod nije human. Prošle godine četiri porodice su pitane za saglasnost za doniranje organa, tri su pristale – kazala je Ivana Jović istakavši tako da nije tačno da se transplantacije ne rade jer nema donora.
Svetlana Knežević, koja čeka organ devet godina, kazala je da se život kad se krene na dijalizu ne završava.
-Dijaliza vam produžava život, ali postoje brojni problemi koji vam se na dijalizi mogu desiti. Čovek nikad od sebe ne sme da odustane. Za ovih deset godina nisam imala nijedan dan bolovanja. Dosta je do nas, što bolje upoznamo sebe, svoje telo, lakše ćemo se boriti. Ali moramo znati nažalost i birokratski sistem. Niko od nas ne zna kada može da mu se desi bolest, zato je ovo problem celog društva. Mi imamo adekvatan kadar ali je zakazala birokratija. Nadam se da ta jedna birokratska greška neće biti problema za sve naše živote – rekla je Knežević.
Okupljenima se obratio video-porukom i košarkaški trener Duško Vujošević, dugogodišnji pacijent na dijalizi.
-Niko ne zna šta mu čuči u peti. Bolest nije sramota. Ljudi obično beže od onih koji su bolesni. Ali društvo mora da ima svoja rešenja i svoje propise. Deca kojima je potreban organ i koja to mogu da dobiju – to je za društvo moralna dilema. Diskusije i donošenje pravila se mora ubrzati jer je Srbija najgora na svetu po broju transplantacija. Potrebno je da se ovo pogleda kroz više tema. Sigurno da je potrebno da se zakonom preciziraju pravila. Svaka zloupotreba ovog problema u političke igre je na nivou moralnih gmizavaca koji bi da profitiraju od nesreće ljudi – rekao je Vujošević.
Na kraju je govorio i Miodrag Paunović, kome je transplantiran organ ali kome je donirani bubreg prestao da funkcioniše pre pet godina i sada je na dijalizi. On je kazao da ceo zdravstveni tim radi savršeno svoj posao.
-Oni vole da rade svoj posao i to im treba omogućiti – kazao je Paunović.
Iz udruženja pacijenta podsetili su da su u prethodnih godinu dana pokrenili niz inicijativa kako bi se transplantacije pomerile sa mrtve tačke. Pored peticije Donorstvo je herojstvo koju je podržalo više od 12.000 ljudi, uputili smo i otvoreno pismo predsedniku države Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.
– Nakon nekoliko formalnih sastanka sa Upravom za biomedcinu i državnim sekretarom, sve je međutim, ostalo na neuverljivoj spremnosti da se reši problem sa Zakonom o presađivanju ljudskih organa, i korona virusom kao izgovorom zašto se transplantacije u Srbiji ne rade. Pozitivan rezultat svih naših napora i inicijativa jeste ponovo pokretanje transplantacije bubrega sa živih donora u KC Vojvodina, KC Niš, VMA i UKCS. Nažalost, u delu koji se odnosi na kadeverične transplantacije za osobe koje nemaju živog donora, nema odgovora nadležnih, kao ni rešenja, iako njihovo ponovno pokretanje zahteva hitnost i urgentnost. S obzirom da nam vreme ne ide na ruku, merimo ga prema tome koliko nam je ostalo, primorani smo da svoje pravo na život branimo javno, na ulici – kazali su ranije iz udruženja pacijenata.
Na kraju konferencije pacijenti su na simboličan način pranjem ruku pokazali odnos države prema transplantiranim pacijentima.
Zajedničkim radom od ove katastrofalne situacije treba da napravimo priču sa srećnim krajem – rekla je Ivana Jović nakon što je oprala ruke u belom lavoru zaključujući obraćanje medijima na Andrićevom vencu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
