Klnci “divljinci” kao i odrasli članovi udruženja “Divljina” iz Kladova, potpomognuti kladovskim školarcima i meštanima Kostola na Svetski dan zaštite prirode, čistili su Kladovski peščar, prostor na kome rastu ugoržene vrste, želeći da skrenu pažnju na važnost očuvanja ovog područja, ali i prirode uopšte.
Kladovski karanfil (Dianthus kladovanus) je u Crvenoj knjizi flore Srbije, jedna od kranje ugroženih vrsta. Raste na Kladovskom peščaru sa jedinstvenim eko sistemom koga osim invanzivnih vrsta ugrožavaju i ljudi – divljim deponijama i nekontrolisanim korišćenjem peska.
U nameri da tome stanu na put, u Udruženju “Divljina” su zajedno sa lokalnom samoupravom i Turističkom organizacijom Kladovo pokrenuli projekat “Kladovski peščar” potpomognut programom Greenstock i učešćem Zaječarske inicijative i Fondacije za otvoreno društvo Srbije.
-Namera nam je da skrenemo pažnju na jedinstveni eko sistem , ugrožene vrste i prirodu koja nam je poklonjena ali i data na poverenje da o njoj vodimo računa i sačuvamo je za buduća pokolenja – objašnjavaju nam u ovom kladovskom udruženju ljubitelja prirode.
Kladovski peščar nastao je u vreme izgradnje Trajanovog mosta, početkom II veka naše ere, kada je Dunav propušten u dva rukavca – jedan na rumunskoj, drugi na srpskoj strani Dunava. Rukavac na našoj strani počinjao je u blizini Tvrđave Fetislam, a završavao se kod sela Mala Vrbica.
Ulazeći u rukavac Dunav je sa sobom povukao mulj i pesak koji su se taložili na njegovom dnu i koji je ostao na potezu Kladovskog peščara kada je velika reka vraćena u svoje korito. Specifičan sastav ovog zemljišta, plodno tlo, omogućuli su formiranje izuzetnog eko sistema.
-Ovde uspevaju 63 biljne vrste i 15 biljnih vrsta su ugrožene i nalaze se u Crvenoj knjizi flore Srbije. Nama je posebno interesantan kladovski karanfil koji je skoro pred izumiranjem – pričaju nam klinci “Divljinci.
Zato je “Divljina” najpre uz pomoć lokalne samouprave organizovala čišćenje divljih deponija na peščaru, a iza mehanizacije komunalnog preduzeća na Svetski dan zaštite životne sredine sprovedena je akcija čišćenja.
Prikupljeno smeće spakovano je u džakove i kada ga komunlaci odnesu “Divljina” će postaviti dvojezične info table na kojima su objašnjenja vezana za Kladovski peščar, Kladovski karanfil, i ribnjak Mala Vrbica koji se naslanja i nastavlja na ovaj jedinstveni prostor.
-Nama je prioritet da zaštitimo kladovski karanfil. Evidentirano je oko 250 jedinki na Kladovskom peščaru gde je najveća kolonija ove vrste. Ima ga još u Bugarskoj i Rumuniji na po jednom mestu, ali je tamo brojnost znatno manje – 15 do 20 jedinki – kaže nam prvi čovek “Divljine” Milan Rašević.
Saznajemo da je kladovski karanfil crvenkasto-roze boje, da cveta u martu, da osim pod kontrolisanim uslovima u laboratoriji, njegovo uzgajanje na drugom mestu nije bilo uspešno.
– Plašimo se da će ova vrsta, ako nastavimo ovako da se ponašamo da izumre i zato smo osmislili čitav priču. Hteli smo da svojim delovanjem osvestimo naše sugrađane, da malo zatalasamo javnost i predočimo važnost ovog područja i njegov značaj. Info tablama koje ćemo uskoro postaviti želimo da skrenemo pažnju na vrednosti koje imamo – ističe Rašević podsećajući da je ovaj prostor zaštićen Ramsarskom konvencijom i deo je Đerdap Unesko geoparka.
Ideja “Divljine” je takođe, da novom pešačkom stazom koja će da prati nekadašnji rukavac poveže Kladovski peščar i ribnjak u Maloj Vrbici koji ima status IBA područja odnosno međunarodno značajnog područja za ptice, kao i druge atrakcije koje se nalaze duž staze duge oko 5 km.
Inače, na ribnjaku Mala Vrbica evidentirano je 110 vrsta ptica, oko 60 su gnezdarice, a dve vrste koje ovo područje čine značajnim su belobrka čigra i pčelarica. S obzirom na ove preduslove Turistička organizacija Kladovo zainteresovana je za novi vid turizma – posmatranje ptica koji Kladovo može da pruži.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.