Udruženje „Justicija“: Osećamo se napušteno od strane svih

Saopštenje prenosimo u celosti:

Došao je trenutak kada ponestaju elementarni uslovi za opstanak, dok o kvalitetu života ne treba trošiti reči. Osećamo se napušteno od strane svih, bez ikakve materijalne, medicinske pomoći. Socijalno se nalazimo na samim marginama društva, dok elementarni ljudski humanizam i solidarnost gotovo da ne postoje. Ovi ljudi imaju emocije, imaju osećanja, potrebu ne samo da dišu i obitavaju, već i da se udružuju, socijalizuju kako bi umanjili svoju tragediju sa ljudima sličnim sebi. Pokretljivost ovih ljudi je ograničena, zbog nedostatka vozila koje je oduzeto našoj organizaciji. Grad takođe smatra da nije prioritet da se ustupi bar jedna prostorija udruzenju na korišćenje.

Srbija će kao zemlja koja teži evropskim integracijama, morati da definiše svoju socijalnu politiku prema osobama sa invaliditetom, na mnogo višem nivou nego sada i to je gotovo sigurno. Međutim u Srbiji, Vranju, ova populacija nema svoje predstavnike, nisu defnisani i mobilisani njihovi interesi, kao i ljudi koji će kvalitetom i znanjem biti sposobni da ih legitimno brane.

Situacija ljudi koji su u hendikepu da učestvuju ravnopravno sa ostalima u zajednici, ostavlja ih na milost i nemilost „solidarnog i humanog“ društva. Međutim dovodi se u pitanje ispunjenje elementarnih ljudskih prava, što bi trebalo svakako prijaviti međunarodnim institucijama. Da li osobe sa invaliditetom imaju elementarnih uslova da prežive, da se integrišu u zajednicu, kao ravnopravni članovi? Da li postoji institucijalna briga o takvim ljudima? Da li su životi njihovih staratelja ili roditelja žrtvovani? Da li neko može da zamisli jedan dan u kolicima, bez sluha, vida, nekog dela tela? Ko pomaže ovim ljudima? Da li je njihova zdravstvena nega na visokom nivou?
Većina osoba sa invaliditetom Grada Vranja je surovo diskriminisana, bez prevoznih sredstava, nemaju svoj centar, čak ni svoju kancelariju, gde bi mogli da se socijalizuju, edukuju i saosećaju u problemima. Nemaju adekvatnu medicinsku zastitu, do nekih nepristupačnih krajeva se uopšte i ne dolazi. Na lekarske preglede u većim gradovima se čeka mesecima, a sam proces je za ovakve osobe, mukotrpan, dugotrajan, naporan i veoma rizičan. Isključivost ovih slojeva populacije u širu zajednicu je možda i najtužniji deo srpskog, tj. ljudskog humanizma i solidarnosti. Oni su odsečeni od sveta.

Udruženje Justicija je kreirala jednu platformu, kojom će temeljno pristupiti problemu ovih lica i truditi se da ih okupi gotovo sve pod istom idejom. Okupili smo školovane, neiskompromitovane ljude, koji poseduju odredjeno znanje i kvalitet, ali pre svega imaju ogroman potencijal da od ovog udruženja naprave, tim, porodicu, zajednicu. Već smo u procesu apliciranja stranim i domaćim donatorima, projektima, fondacijama. Cilj nam je bolji život i kohezija ove populacije.

Po našoj statistici postoji preko 1000 osoba sa invaliditetom na prostoru grada. Očekujemo donacije japanske ambasade za vozilo, jer nam je ono preko potrebno, s obzirom da nemamo pravo na vozilo koje je Simpo donirao, a koje se sada koristi za neke lične potrebe i veoma selektivno. Nedopustivo je da ovaj slučaj diskriminacije ne prolazi nikakvu vrstu istrage! Takođe, planiramo radionice, edukaciju, izgradnju centara, doniranje neophodnih pomagala kao i svu vrstu pomoći na terenu. Već imamo više od polovine registrovanih osoba sa invaliditetom koji su članovi Justicije, što je sjajno. Potrebna nam je prostorija za rad. Pisali smo tri molbe Penzionom Fondu, koje nas je odbilo uz napomenu da mozemo samo da rentiramo prostor.

Molim sve humane ljude da nam pomognu. Situacija je dostigla tačku, sa koje ljudi više nemaju šta da izgube. U slučaju da ne naiđemo na razumevanje organizovaćemo mirnu, nenasilnu šetnju gradom, kako bi lokalna vlast mogla da se uveri u veličinu problema, na koji se žmuri i gde se sve gura pod tepih.

Predsednik udruženja Justicija Radomir Stamenković