Udruženje pacijenata Srbije i lekari upozoravaju: Otpornost bakterija na antibiotike poprima razmere pandemije

Na konferenciji Udruženja pacijenata Srbije posvećenu neracionalnoj upotrebi antibiotika, Pilipović je rekao i da oni pokušavaju da se bave opštim temama koje se ne tiču jedne dijagnoze ili bolesti, već svih nas koji se leče i onih zdravih.

„Kao što smo podržali inicijativu profesorke Danice Grujičić da se zabrani pušenje u zatvorenom prostoru i kao što smo i mi zahtevali od Ministarstva da se zabrani upotreba solarijuma, tako smo i ovde videli potrebu da ukažemo na veliki problem neracionalne potrošnje antibiotika“, rekao je Pilipović i dodao da je tri puta preležao kovid-19 i da je svaki put dobijao po nekoliko kutija antibiotika, a zbog takve upotrebe, kako je rekao, neki ljudi koji su imali rutinske operacije mogu biti u ozbiljnom problemu.

Procenjuje se da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. godine dovesti u rizik 10 miliona života godišnje širom sveta, ukoliko ne budu preduzete opsežne mere racionalne upotrebe antibiotika.

„Pandemija COVID 19 infekcije, kod nas i u svetu, dodatno je povećala problem rezistencije na antibiotike zbog prekomerne upotrebe istih i u situacijama kada je potvrđena virusna infekcija kod koje dobro znamo da antibiotici nemaju efekta. Zbog ovakve situacije samo mere racionalizacije primene antibiotika verovatno više neće biti dovoljne. To se pogotovo odnosi na pacijente u bolničkim uslovima, gde se bakterije otporne na antibiotike najčešče sreću i mogu ugroziti živote bolesnika, uključujući i one koji su primljeni zbog rutinskih procedura“, rekao je prof. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Mikrobiolog i profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ivana Ćirković rekla je da je Srbija, kao i zemlje u okruženju, na vrhu liste zemalja sa najvećom rezistencijom bakterija na antibiotike zbog neracionalne upotrebe i, kako je rekla, možda donekle i zloupotrebe.

Prema njenim rečima, nije samo humana medicina odgovorna, već se ta potrošnja beleži i u veterinarskoj medicini i proizvodnji hrane.

„Pandemija kovida je donela povećanju potrošnju antibiotika. U početku se smatralo da određeni antibiotici mogu poboljšati ishod bolesti, a kasnije su iz protokola ukinuti antibiotici za blage i teške bolesti, pa nije bilo razloga za korišćenje u meri u kojoj su se koristili”, rekla je Ćirković.

Dodala je da su se od 2022. godine na srpskom tržištu pojavili i antivirusni lekovi za kovid-19 infekciju, a da su neki lekari lakše davali antibiotike umesto ciljanih antivirusnih lekova.

Kako je ocenila, sve je to zajedno dovelo do porasta rezistencije bakterija u Srbiji na antibiotike i da se beleži porast od deset do 15 procenata, u zavisnosti od bakterijske vrste i antibiotika.

Prof. dr Ivana Ćirković, mikrobiolog i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu rekla je da je pandemija korona virusa dovela do povećanja potrošnje antibiotika, jer se na početku pandemije smatralo da neki od njih mogu biti dobra prevencija upale pluća, ali je kasnije promenjen način lečenja.

„U Evropi je smrtnost od infekcija zbog otpornosti bakterija na antibiotike oko 35.000 slučajeva godišnje“, upozorila je prof. dr Ćirković.

Anesteziolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu Radmilo Janković, kazao je da je ceo problem izraženiji tamo gde su najteži pacijenti čiji imunitet nije na najvišem nivou i oni često imaju druge procedure koje nose rizik od razvitka infekcija.

„Ovaj problem postoji u čitavom svetu, ali smo mi na mapi sveta crveniji od severne i zapadne Evrope, koja ima drugačiju kulturu i disciplinu u postupanju u bolničkom okruženju i jedinicama intenzivne nege”, rekao je Janković.

„Najčešće se prepisuju antibiotici koji utiču na infekcije gornjeg respiratornog trakta, odnosno u situacijama kada nazebemo, što je nedopustivo“, rekao je prof. dr Janković i dodao da je problem rezistencije na antibiotike najizraženiji u intenzivnoj nezi, gde leže najteži pacijenti.

Saveti za pravilnu upotreba antibiotika

– Antibiotici ne deluju u slučaju bolesti izazvanih virusnim infekcijama niti sprečavaju prenošenje virusa.

– Upotreba antibiotika kod virusnih infekcija ne pomaže, već promoviše otpornost bakterija na antibiotike.

– Ako se antibiotici koriste nepravilno postoji rizik da se vratimo u doba pre otkrića antibiotika kada svaka bakterijska infekcija može biti smrtonosna.

– Imajući u vidu rastući problem otpornosti bakterija potrebno je sistemski rešiti dostupnost inovativnih bolničkih antibiotika koji se primenjuju kod teško obolelih pacijenata kod kojih su iscrpljenje ostale dostupne terapijske opcije.