Udruženje pacijenata Srbije: Nedostaje imunoterapija za lečenje tumora glave i vrata

Predsednik Udruženja pacijenata Srbije, Savo Pilipović, istakao je da je neophodno istaći probleme sa kojima se suočavaju pacijenti oboleli od ovih bolesti, među kojima je jedna od ključnih dostupnost potrebnih terapija.

Cilj ove onkološke koalicije, koja deluje u okviru Udruženja pacijenata Srbije je da svi pacijenti u Srbiji imaju jednak pristup terapijskim opcijama i uslovima lečenja, kao pacijenti u zemljama u okruženju.

Pojava i dostupnost novih radioterapijskih tehnika dragocene u lečenju pacijenata sa tumorima glave i vrata, naglasila je dr sci. med. Tamara Ursulović, onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

„Nažalost, u medikamentoznom lečenju ovih tumora u našoj zemlji i dalje veliki problem predstavlja ograničena upotreba biološke terapije i nedostatak imunoterapije, a koje nisu u skladu sa aktuelnim svetskim preporukama. Tumori glave i vrata čine samo šest odsto svih malignih bolesti u humanoj populaciji i nisu do sada bili prepoznati kao vodeći na listama prioriteta za lečenje u našoj zemlji. Ali i njima treba pružiti jednaku šansu za savremeno lečenje zato što su veoma agresivni, vidno narušavaju izgled i imaju kratko ukupno preživnjavanje sa trenutno dostupnim lečenjem“, navodi dr sci. med. Tamara Ursulović.

Prof. dr Zoran Džamić, sa Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, istakao je da je rak mokraćne bešike siroče onkologije jer dugo godina nije postojala inovativna terapijska opcija za lečenje ovih bolesnika.

Hemioterapija podrazumeva standard lečenja za uznapredovali i metastatski rak mokraćne bešike uz hirurgiju.

Poslednjih godina imunoterapija sama ili u kombinaciji sa novim klasama lekova je pokazala značajno produženje preživljavanja za ove bolesnike.

Ovo predstavlja novi standard lečenja raka mokraćne bešike svuda u svetu u prvoj liniji prema internacionalnim vodičima.

Takođe u drugoj liniji lečenja postoje nove terapijske opcije. U Srbiji inovativne terapijske opcije nisu dostupne za lečenje ovih bolesnika.

Karcinom bubrežnih ćelija se nalazi na trećem mestu među urološkim malignitetima – posle karcinoma prostate i bešike i čini oko triodsto svih maligninteta kod odraslih. Muškarci obolevaju skoro tri puta češće nego žene.

Prema rečima profesora Džamića, preživljavanje kod karcinoma bubrežnih ćelija varira u odnosu na stadijum bolesti pri dijagnozi, pa je tako preživljavanje duže ako se bolest rano otkrije i ako je kurativna hirurgija moguća.

„Petogodišnje preživljavanje u stadijumu I bolesti je 90 odsto, dok je u stadijumu III bolesti samo 30 odsto. Nažalost, kod trećine pacijenata u trenutku postavljanja dijagnoze pacijenti već imaju metastaze, dok se kod druge trećine pacijenata godinu od postavljanja dijagnoze ili hirurškog lečenja, razviju metastaze“, napominje on.

„Ono što može da uradi društvo, kao i svaki pojedinac, je da se bavi prevencijom negujući zdrave životne navike, kao i ranim otkrivanjem bolesti. Bol i pojava krvi u urinu se navode kao mogući simptomi, ali samo kod 5-7 odsto pacijenata. Skrining koji podrazumeva analizu urina i ultrazvučni pregled jednom godišnje ili jednom u dve godine, može da otkrije karcinom bubrega u ranoj, tj u asimptomatskoj fazi, kada pacijenti imaju ogromnu šansu da se potpuno izleče“, naglasio je profesor Džamić.