Udruženje porodica kosmetskih stradalnika: Svi naši Vidovdani su teški i tužni 1Foto: Beta/Opština Ćuprija

Za porodice kosovski stradalnika dani oko Vidovdana su najbolniji i najteži dani u godini, rečeno je danas na tribini „Svi naši Vidovdani“ u organizaciji Udruženja porodica kosmetskih stradalnika.

Predsednica tog udruženja Nataša Šćepanović istakla je da su se baš oko Vidovdana dogodila najbrojnije otmice i surova ubistva u svim gradovima i selima na Kosovu i naglasila da je na snazi bilo etničko čišćenje, zbog čega su „svi naši Vidovdani teški i tužni“.

Ona je ukazala da je za poordice žrtava najtužniji bio Vidovdan 1999. godine kada je „i nebo plakalo sa nama i oblaci najjače grmeli“, kada su kolone onih koji su bezvoljno odlazili ostavljajući za sobom sve ono što čovek stvara kroz vekove svog postojanaja.

Šćepanović je ocenila da Vidovdan nosi mnogo istorijske težine, stradanja i najteže muke srpskoga roda i da je zbog toga poseban, značajan za nas i naša buduća pokoljenja, „da pamte i nikada ne zaborave“.

Naglasila je da je voleti Kosovo „posebna i velika ljubav, velika u toj meri da si zarad nje i osećaja spreman dati i svoj život“ i da ostaju „nada, želja i molitva da se vi vratimo na svoja ognjišta, da ne budemo putnici zalutali ili kako nas već zovu – prognana i raseljena lica“.

Istoričar Čedomir Antić rekao je da je Vidovdan najveći dan srpskog naroda, i dodao da Vidovdan nisu izabrali Srbi već da su ga „odredili srpski neprijatelji da bude srpski dan“.

Istakao je da ne postoji bitka evropskog srednjeg veka koja je življe i snažnije urezana u sećanje naroda od Kosovske bitke i naglasio da se varaju oni koji misle da je to stvoreno u 19. i 20. veku.

Dodao je da nikada u istoriji Osmanskog carstva sultan nije poginuo na bojnom polju osim u slučaju Kosovske bitke i ocenio da tu bitku, da nije bila toliko važna i velika, „ne bi pokušavali da nam sve ove vekove oduzmu“.

Antić je rekao da oni koji već vekovima tvrde da Srbe slave svoj poraz, žive u mitovima i od narodnih pesama, „pokušavaju da uzmu učešće u toj bici“.

On je rekao da je Kosovska bitka vremenom postala „vrsta novog jevanđelja, novog stradanja“, ukazavši da je u srednjem veku najviši ideal hrišćanskih vladara bio da prođu Hristovim putem.

Naveo je da je knez Lazar pošao u rat u kome je bio slabiji i istakao da je u Kosovskoj bici izabrao nebesko carstvo jer je zemaljsko „zamalena“.

Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović, citirajući Njegoša, rekao je da se na Kosovu „nadanje naše zakopalo u jednu grobnicu“.

Naveo je da je na Kosovu srpska država u srednjem veku dostigla najveći procvat i slavu, ali i da je uz Nezavisnu Državu Hrvatsku, na Kosovu srpski narod doživeo najveća stradanja, muke i golgotu, čime se poredi sa stradanjem Isusa Hrista u Palestini.

Popović je rekao da je srpski narod na neki način „sam u otkrivanju istine“, da je proglašen krivcem i okupatorom na svojim vekovnim ognjištima, da je došao na teritoriju „navodnih ilirskih starosedelca“.

Naglasio je da svi progoni, masakri, ubistva, kidnapovanja i uništavanja srpskih crkava i manastira za cilj imaju da Srbe odvoje od Kosova, da preostali živalj rasele, da oni koji su preostali u strahu zaborave na povratak i „da srpski narod u celini prihvati da je to tuđa teritorija i da on nema tamo šta da traži, da je tamo došao kao navodni okupator, agresor i eksploatator“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari