Udruženje sudija: Pisma podrške umesto javnog stava

Oni ističu da zabrinjava potreba za takvim vidom pariranja stavovima grupe strukovnih i nevladinih udruženja.

U saopštenju se podseća da je veliki broj strukovnih i nevladinih udruženja pozvao Ministarstvo da aktuelni „radni tekst“ izmena Ustava u oblasti pravosuđa povuče iz procedure zbog brojnih slabosti.

O predlozima ustavnih amandmana mora da se vodi rasprava suočavanjem argumenata, polazeći od onoga što je postavljeno kao cilj ustavnih promena: pravosuđe je u potpunosti nezavisno, sudije i tužioci se biraju na osnovu stručnosti i učinka i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca uspešno upravljaju pravosuđem sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kadrom izabranim po jasnim kriterijumima, poštujući principe transparentnosti i odgovornosti, navodi Društvo sudija.

U saopštenju se ocenjuje da je prvi problema sa dosadašnjom debatom to što se iz predloga ustavnih promena koje je iznelo Ministarstvo pravde ne vidi koji je stav izvršne vlasti, zbog čega pristupa ovim promenama i zašto se zalaže za pojedina rešenja.

Drugi problem je to što je javna rasprava uopšte otvorena pre nego što su prikazani rezultati prethodne javne rasprave, održane u drugoj polovini 2017, a kada je već počela u njoj je bilo previše neprimerenih tonova i etiketiranja, ukazuje Društvo sudija.

Društvo sudija se slaže da se na razne načine može braniti stav da bi bilo opasno da iskljućivo sudije i tužioci biraju i razrešavaju pripadnike svoje struke i da to može podstaći nepotizam i druge negativne pojave.

Takav stav, međutim, ne dobija ni najmanje na snazi ako se sudije i tužioci pogrdno etiketiraju kao nosioci ideologije samoupravnog socijalizma i kao koterija, kako je to uradio glavni izlagač stavova izvršne vlasti, pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, ističe Društvo sudija.

Isto tako, dodaje se, na osnovu izloženih ustavnih rešenja nije jasno zbog čega bi građani više voleli da nove sudije i tužioce biraju „istaknuti pravnici“, koje po sopstvenoj volji vladajuća većina u Skupštini postavi u pravosudne savete.

Društvo sudija ukazuje da se među potpisnicima „pisma podrške“ osim nepravničkih udruženja nalaze i neka pravnička, ali već na prvi pogled personalno i interesno povezana sa Vladom, odnosno Ministarstvom pravde.

I oni, naravno, imaju pravo da se izjasne o tome kakav pravosudni sistem žele, ali je upitno zbog čega izvršnoj vlasti treba takva podrška, na primer u slučaju kada je daje udruženje koje je osnovao rukovodilac jedne vladine agencije ili udruženje istaknute predstavnice jednog vladinog radnog tela?

Teško je poverovati da bi bilo ko koga zanima suština stvari mogao da poveruje da je reč o akciji koju su ta udruženja pokrenula bez znanja i podsticaja izvršne vlasti, stoji u saopštenju.

Društvo sudija naglašava da su svoje stavove o ustavnim promenama jasno predočila udruženja sudija i tužilaca, svršeni polaznici Pravosudne akademije, brojne institucije unutar pravosudnog sistema i univerzitetski profesori, a daće ga i Venecijanska komisija.

Jedino što nedostaje je jasan stav Vlade, odnosno Ministarstva pravde kao njenog resornog dela, za kakvo se pravosuđe zalaže i na osnovu čega misli da će upravo predložena ustavna rešenja dovesti do takvog cilja.