Aktivistkinje Milca Lupšor i Jelena Bunić Foto: Udruženje "Roza"Šta je to rad na neodređeno vreme, šta poslodavac sme da te pita i traži u razgovoru za posao, treba li da se potpiše ugovor o angažovanju sve su to nepoznanice za mlade u Srbiji koji prvi put traže posao.
Ne samo da ne znaju šta je stalan posao, već ne znaju ni koja radna prava postoje i šta je to probni rad, šta su privremeni a šta povremeni poslovi. S druge strane, mladi su diskriminisani na tržištu rada a posebno zabrinjava što im se za prvi posao traži radno iskustvo. To ih uvodi u začarani krug.
Prekarnost rada je toliko izražena a posao na određeno vreme postaje skoro dominanatan vid angažovanja radne snage, pokazuju iskustva Udruženja za radna prava žena „Roza“ koje okuplja radnice sa dugogodišnjim iskustvom u tranziciji.
-Najugroženiji su mladi, posebno mlade žene koje traže posao i izlaze na tržište rada. One trpe razne vidove diskriminacije. Zbog toga smo uz pomoć EU i Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). ove godine štampali vodič „Šta me čeka na tržištu rada?“. Prvu radionicu održale smo u Kruševcu. Nijedna mlada žena nije znala šta je to rad na neodređeno vreme. Pokazalo se da problem nije samo naš, svuda gde smo proteklih godina gostovale po Srbiji i Bosni žene su bile neiformisane o radnim pravima. To šokantno saznanje nam je ukazalo koliko je važno da edukujemo mlade i da što više njih prođe obuku o radnim pravima.
Korona nas je malo zaustavila ali sada nastavljano sa edukacijom, držaćemo i onlajn predavanja mladima. Posebno nam je važno da uključimo srednjoškolce i pipremimo ih za tržište rada – priča za Danas Milica Lupšor, aktivistkinja Udruženja za radna prava žena „Roza“, koja je i sama prošla trnovit put.
Kako navodi, zabrinjava činjenica da u Srbiji ne postoji sigurnost na tržištu rada i da se broj prekarnih radnika konstatno povećava u odnosu na broj stalno zaposlenih a posebno brine da žene teže dolaze do posla od muškaraca, da je razlika u platama 16 odsto, da žene u ruralnim sredinama rade i do 15 sati dnevno a da čak 67 od 100 žena radi u uslužnim delatnostima, koje su najslabije plaćeni sektor.
-Jako je važno da se potpiše ugovor sa poslodavcem pre nego što počne da se radi, čak i ako je reč o probnom radu. S obzirom da radno angažovana lica u Srbiji u odnosu na zaposlene imaju samo pravo na bezbednost i zaštitu od zlostavljanja a nemaju pravo na penzijsko, zdrastveno osiguranje i ostale beneficije, mi se zalažemo za poštovanje Međunarodne konvencije o radu kojom bi termini zaposlen/zaposlena bili izjednačeni za terminom radnik/radnica, što bi izjednačilo prava prekarnih radnika i zaposlenih – objašnjava Milica Lupšor.
Kao posebno važnu i osetljivu temu u oblasti radnih prava navodi oblast zlostavljanja na radu.
– Savetujemo da se prijavi svaki oblik zlostavljanja na radu. Uvredljivo obraćanje, psovke, povišen ton, kritikovanje, podsmevanje, pretnje, fizičko uznemiravanje, ucenjivanje, sve su to razlozi da se slučaj prijavi nadređenima, inspekciji rada i ako treba obavi lekarski pregled. Savetujemo da se vodi dnevnik sa detaljnom evidencijom, kako bi žrtvi moglo da se pomogne. Ako su mu povređena radna prava svako može da se obrati sindikatu, zaštitniku građana, povereniku za zaštitu ravnopravnosti, može se pokrenuti radni spor a tu su i građanske organizacije, poput naše – kaže Milica Lupšor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
