Udruženje za zaštitu životinja “Feniks”: Javnost stavom može uticati na vlast

Do sada su održali niz tribina, akcija, izložbi kako bi ukazali javnosti ali i donosiocima odluka na sve probleme u oblasti zaštita životinja.

Zajedno sa udruženjem Riska prošle godine uputili su i pismo i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kome apeluju da predsednik ne dozvoli da Srbija skrene sa civilizacijskog i etičko-ekološki naprednog kursa zarad interesa nekolicine odgajivača činčila koji otvoreno pozivaju na korupciju i ukidanje postulata pravne države.   

Radi se o stupanju na snagu člana Zakona o dobrobiti životinja Srbije koji zabranjuje gajenje životinja radi dobijanja krzna i kože. Taj član je imao odloženo dejstvo od 10 godina što je trebalo da omogući krznarima da se preorijentišu na neki drugi posao.

Odgovor od predsednika Srbije nisu dobili, ali je član stupio na snagu 1. januara.

“Zaštitu životinja ne možemo da posmatramo izolovano od ostalih segmenata društva. Kao što se ne mogu rešiti mnogi problemi u funkcionisanju države neće moći ni problemi vezani za životinje dok vlast ne odluči da ih reši i ne započne borbu protiv korupcije, kaže za Danas portal Milica Ranković iz Udruženja “Feniks”.

Kako naterati vlast da reaguje

Sa mnogim problemima vezanim za životinje javnost nije upoznata, ali interesovanje postoji.

“Informisanjem i edukovanjem možemo privući pažnju javnosti, ali teže nego do pre nekoliko godina. Ovo je povezano sa ekonomskom situacijom i moralnim stanjem društvene zajednice iscrpljene decenijskim ekonomskim i društveno-političkim problemima. LJudi opterećeni egzistencijalnim problemima se teško koncentrišu na probleme drugih, pa ko god bili ti “drugi”. Bilo da su to deca, stari, bolesni, ljudi sa posebnim potrebama ili životinje”, objašnjava sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima borba za dobrobit osetljivih i ugroženih pripadnika zajednice u siromašnim i korumpiranim društvima kao što je naše, zahteva mnogo napora i odricanja, jer se u toj borbi “suočavamo sa mnogim problemima, kao i sa paralelnim svetom u kome vladaju neka druga pravila, uglavnom kriminalna”.

“Svakako da je vlast ta koja utiče na stavove javnosti, ali i javnost svojim stavom utiče na poteze vlasti. Ova interakcija je veoma kompleksna i osetljiva i uslovljena raznim faktorima, pa je uticaj javnosti u nekim državama veći, u nekim manji, a u nekim zanemarljiv”, objašnjava Ranković.

Prema tvrdnjama naše sagovornice za udruženja građana je presudan uticaj javnosti jer putem pritiska ista ta javnost može uticati na vlast da prihvati neki predlog.

“Kod nas je uticaj javnosti zanemarljiv pa zato reakcija mora biti masovna da bi vlast odreagovala”, precizira sagovornica Danasa.

Kako ukazati na probleme koji mogu uticati na širu društvenu zajednicu

“Osnovni problem je što vlast ne pokazuje volju da reši problem napuštanja i ne poštuje zakonsku regulativu koja se tiče ovog problema. Organizacije civilnog društva za zaštitu životinja su svakoj novoj garnituri vlasti, odnosno nadležnih, ukazivale na način rešavanja problema napuštanja kućnih ljubimaca”,ističe sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima vlast uglavnom pokazuje nerazumevanje i odbija rešenja koja bi onemogućila korupciju. Međutim ovo nerazumevanje nije ništa novo. Ono traje od davnih 70-tih godina prošlog veka, kada su osnovana prva posleratna društva za zaštitu životinja, Društvo za zaštitu životinja grada Beograda i Društvo za zaštitu životinja Srbije.

“Od tada pa do sada nestalo je i nastalo puno udruženja za zaštitu životinja i sva ona su vršila i vrše pritisak na vlast po raznim pitanjima vezanim za zaštitu životinja, a naročito u vezi rešavanja problema napuštenih životinja. Bilo je trenutaka kada je dugogodišnja borba donela uspeh u vidu zakonske regulative koja štiti životinje”, objašnjava sagovornica Danasa.

Tako su se udruženja 80-tih i 90-tih godina izborila za članove zakona koji su regulisali postupanje sa životinjama, a 2009. i za Zakon o dobrobiti životinja Srbije.

“U Beogradu smo u jednom periodu naišli na razumevanje. Gradske vlasti su prepoznale značaj prilagođavanja propisa realnom stanju pa su u periodu 2011-2013. usvojeni važni pravni akti koji regulišu držanje kućnih ljubimaca i rešavanje problema napuštenih životinja, sačinjeni u saradnji sa udruženjima. Ali, na žalost, na ovome se stalo, osim delimičnog i sporadičnog sprovođenja tih akata, izostalo je njihovo dosledno i sinhronizovano sprovođenje od strane nadležnih organa”, priča za Danas portal, naša sagovornica.

Društvene mreže efikasne ali i pogodne za dezinformacije

Društvene mreže su izuzetno efikasne kada se radi o brzini širenja informacija, ali su u isto vreme vrlo pogodne za svaku vrstu dezinformacija.

“Tako imamo situaciju u kojoj građani, koji ne poznaju dobro neku temu, mogu biti potpuno dezinformisani i izmanipulisani. Ovo pogoduje pojavi zloupotreba kojih ima sve više u oblasti zaštite životinja, tako da možemo reći da je i u zaštitu ušao kriminal. I ovim povodom izostala je adekvatna reakcija nadležnih, kaže Ranković.

A prave li organizacije građana greške u komunikaciji sa vlastima?

“Dešava se, ali su to u većini slučajeva početničke greške ili one koje se dešavaju iz nepoznavanja procedura i načina funkcionisanja organa vlasti.

Naravno, ovo se može prevazići i naučiti. Uostalom, postoje aktivne organizacije koje ne prave greške, a ne mogu da komuniciraju sa vlastima jer vlasti ne žele da komuniciraju sa njima”, kaže Ranković.

Prema njenim rečima organizacije i udruženja nemaju tu moć da “nateraju” vlast da razgovara ako ona to ne želi.

“Čak i ako do razgovora dođe, ne možemo da nateramo donosioce odluka da prihvate neki naš predlog, ma koliko da je dobar, ako oni ne žele da ga prihvate. To je osnovni problem organizacija civilnog društva za zaštitu životinja kada govorimo o komunikaciji sa vlastima u oblasti rešavanja problema napuštenih životinja – vlast nema volju da reši taj problem i ne želi da razgovara sa udruženjima, niti da prihvati ponuđeno rešenje. Takođe, nesprovođenje ili delimično sprovođenje Zakona o dobrobiti ne doprinosi rešavanju problema, zaključuje sagovornica Danas portala.