Udžbenici istorije ne treba da budu instrument političkih obračuna

U proteklom periodu je veliki broj nastavnika iz Srbije prošao obuku za primenu multiperspektivnog pristupa u nastavi na osnovu materijala iz četiri istorijske čitanke (Osmansko carstvo, Nacije i države u jugoistočnoj Evropi, Balkanski ratovi i Drugi svetski rat). Te obuke je akreditovalo Ministarstvo prosvete i nalazile su se na posebnoj ministrovoj listi kao programi od posebnog značaja. Cilj rada na istorijskim čitankama je podrška nastavnicima da lakše primene savremene nastavne metode kako bi učenicima pomogli da aktivnim pristupom učenju upoznaju prošlost svog i susednih naroda, ali i da se suoče sa problemima različitih interpretacija prošlosti, kako bi bolje razumeli sadašnjost i svet u kome žive.

Prošle godine su prevedene na srpski jezik dve nove istorijske čitanke koje se bave periodom posle Drugog svetskog rata (Hladni rat i Ratovi, podele, integracija). Publikacije su izdali Centar za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi, Dan Graf i Gama digital centar. Ministarstvo prosvete je podržalo ovaj projekat, a Udruženje za društvenu istoriju Euroklio je akreditovalo program obuke nastavnika za novi ciklus seminara „Primene multiperspektivne metode u nastavi“ kod Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

– Među nastavnicima istorije vlada veliko interesovanje za ovaj seminar, sudeći prema broju prijavljenih koji nam se svakodnevno obraćaju. Čak su nas kontaktirali i pojedini regionalni centri za stručno usavršavanje koji bi želeli da ponude kvalitetne obuke nastavnicima istorije. Naš plan je da u naredne tri školske godine obučimo što veći broj nastavnika širom Srbije, pretežno onih koji nisu bili uključeni u obuke tokom prvog ciklusa. Prvi seminari će se realizovati od marta, uz podršku Udruženja Krokodil u okviru projekta „Ko je prvi počeo? – Istoričari protiv revizionizma“. Trudićemo se da organizujemo što je moguće više ovakvih obuka i da „pokrijemo“ sve regionalne centre u Srbiji – kaže Aleksandar Todosijević, predsednik Udruženja za društvenu istoriju Srbije Euroklio i nastavnik istorije u OŠ „Branko Radičević“ u Batajnici.

* U kojoj meri su nastavnici otvoreni da koriste ove materijale u nastavi, ako se ima u vidu da se istorija u velikom broju škola predaje na klasičan način, a od učenika se traži da nabubaju činjenice iz udžbenika?

– Jedan od naših osnovnih ciljeva je da motivišemo i ohrabrimo nastavnike da primene savremene nastavne metode u procesu nastave i učenja. U toku je reforma nastavnih planova i programa i u fokusu procesa nastave i učenja su ishodi učenja to jest ono što bi učenik trebalo da zna, razume i ume da uradi po završetku procesa učenja. Mi smo još uvek na početku reformskih promena i jako je važno da dopremo do što većeg broja nastavnika kako bi ih obučili da koriste dodatne nastavne materijale u redovnoj nastavi. Teško je reći koliko su nastavnici spremni da menjaju svoj dosadašnji način rada. Tačno je da je u našim školama dominantan tradicionalan pristup nastavi.

* Šta očekujete od nastavnika koji budu pohađali seminar?

– Od polaznika seminara očekujemo da odvoje određeni broj školskih časova u toku godine kako bi obradili sadržaje iz dodatnih nastavnih materijala na inovativan način. Očekujem da će time nastavnici biti ohrabreni da unapređuju proces nastave, čime će podići kvalitet nastave, a s druge strane motivisati učenike i učiniti časove interesantnijim. Za istoriju važi stereotip da je dosadan predmet, jer se od učenika očekuje bubanje godina, činjenica i nepotrebnih podataka. Mi nastojimo da razbijemo takav stereotip.

* Ako nas svakodnevno preko medija političari „bombarduju“ oprečnim informacijama o određenim istorijskim događajima i relativizuju istorijske činjenice, da li je iluzorno očekivati da škola ispravlja „krive Drine“?

– Smatram da je uticaj medija i okruženja izuzetno snažan i da u velikoj meri utiče na formiranje istorijskog narativa. Škola je nemoćna u borbi protiv agresivnih medija, kao i društvenog okruženja, a borba protiv distorzije istorije je jedan od najvažnijih zadataka istoričara. Rad na razvijanju kritičkog mišljenja kod učenika putem analize različitih istorijskih izvora samo je jedan od načina na koji možemo uticati da se takvo stanje promeni. Zadatak savremenog obrazovanja nije više da pruži informaciju učeniku. Razvojem interneta informacije su dostupne na svakom koraku i do njih možemo doći veoma lako putem interneta. Osnovni zadatak savremene nastave istorije je analiza i obrada informacija. Tu je ključna uloga nastavnika, koji učenike mora da upućuje na relevantne izvore znanja, a s druge strane da ih štiti od štetnog uticaja medija i iskrivljavanja istorijskih činjenica koje su sveprisutne u medijskom prostoru.

* Kako biste ocenili sadržaje lekcija u udžbenicima istorije o aktuelnim i osetljivim temama koje se svakodnevno zloupotrebljavaju u političke svrhe – Srebrenica, NATO bombardovanje, događanja na KiM…?

– U aktuelnim udžbenicima istorije teme iz bliske prošlosti nisu obrađene na adekvatan način. Za to postoje objektivni i subjektivni razlozi. U nastavnim planovima za završne razrede osnovnih i srednjih škola nema dovoljno prostora kako bi se temeljno obradile teme iz savremene istorije. Nadam se da će se u narednom periodu takvo stanje promeniti, jer je u toku reforma i donošenje novih planova nastave i učenja. Cilj je da se u završnim razredima ostavi veći prostor za obradu sadržaja iz savremene istorije, naročito tema iz perioda posle Drugog svetskog rata. S druge strane, rekao bih da autori udžbenika nemaju dovoljno senzibiliteta da obrade osetljive i kontroverzne teme. Zato je sadržaj lekcija koje se bave raspadom Jugoslavije i ratovima 90-ih obrađen kroz najosnovnije informacije. Površan pristup ovako osetljivom problemu ima za posledicu razvijanje stereotipa i predrasuda kod učenika, koje su ukorenjene kroz opšteprihvaćeni narativ dominantan na prostoru čitavog Balkana.

* Kako komentarišete izjavu ministra odbrane Aleksandra Vulina da država treba da piše udžbenike istorije, povodom sve učestalijih ispada u Hrvatskoj kojim se negiraju ustaški zločini i vrši revizija perioda NDH?

– U pitanju je klasičan primer instrumentalizacije prošlosti. Udžbenici istorije ne bi trebalo da budu instrument političkih obračuna i sredstvo propagande. Činjenica je da je logor Jasenovac predstavljen na neodgovarajući i površan način u aktuelnim udžbenicima istorije u Srbiji. Prisutne su brojne netačnosti, proizvoljnost prilikom navođenja broja žrtava, politizacija… Međutim, udžbenike istorije treba da piše struka, a istoričari moraju da se uhvate ukoštac sa aktuelnim pitanjima revizionizma koji je prisutan ne samo u današnjoj Hrvatskoj, već i u Srbiji, kao i u drugim zemljama Balkana i širom Evrope. Postoje i druga važna pitanja koja nisu u dovoljnoj meri osvetljena u udžbenicima istorije u Srbiji. Neke od veoma važnih tema su pitanje uloge kvislinške vlade u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, uloga pripadnika različitih kolaboracionističkih formacija u zločinima tokom Drugog svetskog rata, odnos prema nasleđu socijalističke Jugoslavije …

* Etnocentričan pristup u udžbenicima istorije nije specifičnost samo Srbije. Može li se i na koji način tome stati na put?

– Etnocentrični pristup nastavi istorije prisutan je u obrazovnim sistemima svih država bivše Jugoslavije. U udžbenicima istorije država sa prostora bivše Jugoslavije dominira monoperspektivni pristup, koji u velikoj meri isključuje učenje o društvu i kulturnim vrednostima suseda. U pitanju je nacionalistički diskurs, koji prikazuje svoj narod uvek kao žrtvu, a krivci su, naravno, uvek „oni drugi“. Naglasio bih da je jedini način prevazilaženja takvog stanja regionalna saradnja. Jedan od najznačajnijih projekata Euroklio, posvećen učenju o ratovima 90-ih, sproveden je u regionu prethodnih godina. U njemu su učestvovali istoričari iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore. Naziv projekta ima veoma provokativan naziv – Učenje istorije koja to još uvek nije (Learning history that is not yet history). Period ratova 90-ih često se pamti na različite, često suprotstavljene i međusobno isključujuće načine, zbog toga mnogi smatraju da ovaj period prošlosti ne bi trebalo izučavati. Međutim, period raspada Jugoslavije i ratova 90-ih je deo nastavnih planova i programa, te nastavnici istorije moraju njime da se bave na odgovoran i krajnje senzitivan način. Ideja da nastavnici iz regiona mogu zajednički da sarađuju i da se bave zajedničkom istorijom iz bliske prošlosti dovela je do stvaranja veb-portala devedesete.net. Na portalu se nalazi repozitorijum preporučenih nastavnih materijala za proučavanje ovog perioda, kao i preporuke nastavnicima kako podučavati o ratovima 90-ih na odgovoran i objektivan način.

Saradnjom do konsenzusa

* Da li je iluzorno očekivati da države bivše Jugoslavije postignu neku vrstu konsenzusa o ključnim istorijskim događajima ili će i dalje svako predavati svoje viđenje tih događaja?

– Teško je poverovati da će države pronaći bilo kakav konsenzus po mnogim drugim pitanjima koja nisu toliko kompleksna kao pitanje obrazovnih politika. To i nije pitanje vezano za države, jer bismo u tom slučaju ponovo morali da pričamo o instrumentalizaciji prošlosti, kao nametanju dominantnog narativa od strane država koje su postigle neku vrstu političkog dogovora o zajedničkoj istoriji. To je prevashodno pitanje za istoričare. Do objektivnog i neostrašćenog pristupa proučavanja novije istorije moguće je doći jedino kroz regionalnu saradnju i zajedničke projekte. Na tom polju Euroklio je već načinio prvi korak. Pokazali smo da je moguće da nastavnici iz različitih država sarađuju i kreiraju nastavne materijale koje mogu zajednički da se koriste.

Učenje o ratovima 90-ih

– Na osnovu našeg dosadašnjeg iskustva imamo u ponudi još jedan akreditovani program od strane ZUOV-a, pod nazivom „Učenje o ratovima 90-ih“. Cilj nam je da predstavimo nastavnicima primere dobre prakse do kojih smo došli zajedničkim radom sa kolegama iz regiona i da ih obučimo da na odgovoran i senzitivan način podučavaju o osetljivim temama novije istorije – kaže Aleksandar Todosijević.