Udžbenici za mlađe osnovce „sitnica“ spram toga koliko koštaju kompleti od petog do osmog razreda

Redakciji Danasa javila se čitateljka iz Beograda koja se pita da li su prvacima neophodni udžbenici za muzičko, likovno i digitalni svet koje traži škola koju će od septembra pohađati njeno mlađe dete. Svaki od ova tri udžbenika košta u proseku po 700 dinara.

Poučena iskustvom starije ćerke tvrdi da likovno i muzičko praktično nisu ni otvoreni, a sve četiri godine kod učiteljice bili su na spisku knjiga koje je morala da kupi.

To, međutim, nisu jedini udžbenici na koje je bacila pare. Udžbenik iz matematike malo se koristio u nastavi, kao i gramatika iz srpskog jezika, a ove knjige mlađe dete ne može da nasledi jer se u međuvremenu menjao program, pa su samim tim štampani novi udžbenici.

Učiteljica Vesna Jerotijević, iz čačanske OŠ „Milica Pavlović“, kaže za Danas da u prvom i drugom razredu udžbenici za muzičko i likovno deci nisu neophodni, već više služe kao smernica učiteljima, ali ih oni dobijaju od izdavača kao promotivne primerke.

– Udžbenici iz srpskog i matematike koje ja koristim su radnog karaktera i oni su potrebni deci. Udžbenik iz sveta oko nas takođe koristimo jer deca iz njega uče. Što se tiče likovnog, apsolutno nije neophodno, a ako treba da pokažem neki primer koristim digitalne udžbenike. Muzičko u prvom razredu učenici imaju jedan čas nedeljno i zaista im knjiga nije potrebna, mada ima udžbenika nove gerenacije koji su u formi radnih, sa zadacima da, recimo, deca posle odslušane kompozicije to ilustruju, da nešto napišu, popune muzički kviz i slično. Udžbenik muzičke kulture u trećem i četvrtom razredu se koristi jer se uči notni sistem i ima pojmova i definicija koji treba da se nauče – kaže Jerotijević.

Ona ističe da se digitalni svet takođe ne može raditi bez udžbenika, jer je reč o novom predmetu čiji je program u velikoj meri sličan gradivu informatike za peti i šesti razred.

Jerotijević kaže da se generalno radni udžbenici koriste, ali ukoliko su osnovni udžbenik i radna sveska odvojeni, udžbenici se manje otvaraju i više služe učiteljima kao smernica za rad.

Zilha Krlić, učiteljica u OŠ „Stefan Nemanja“ u Novom Pazaru, slaže se da udžbenik iz likovnog u mlađim razredima osnovne škole nije neophodan i da deca koriste udžbenik iz muzičkog od trećeg razreda.

Ona kaže da udžbenik iz digitalnog sveta nije primenjiv jer sve škole nemaju mogućnost da obezbede učenicima računare ili tablete, pa teorija koju učitelji predaju deci izgleda imaginarno.

Pošto sve škole nemaju opremu, mnogi učitelji donose svoje laptopove kako bi koristili digitalne udžbenike, što radi i naša sagovornica.

Cene udžbeničkih kompleta za mlađe razrede variraju, u zavisnosti od broja udžbenika i radnih svezaka.

Kod nekih izdavača radni udžbenik je jeftiniji nego komplet koji čini udžbenik i radna sveska, ali ima primera da se radne sveske štampaju u dva dela kako bi se navodno olakšale đačke torbe, pa kada se sve sabere ispada da komplet za matematiku ili srpski jezik košta i po 2.000 dinara.

Srpski jezik je rekorder po broju udžbenika – u prvom razredu roditelji moraju da kupe bukvar, čitanku i radnu svesku, a u drugom čak četiri knjige – čitanku, gramatiku, radnu svesku i udžbenik za učenje latinice.

Ipak, cene kompleta za mlađe razrede osnovne škole su „sitnica“ za to koliko koštaju knjige za starije osnovce. Za komplet od prvog do četvrtog razreda treba izdvojiti u proseku 8.000 dinara po razredu, za peti oko 15.000, šesti 17.000, a za sedmi i osmi razred knjige koštaju po 18.000 dinara.

Zvuči neverovatno, ali je istinito, da se na spisku obaveznih udžbenika koje neke osnovne škole traže nalazi i po 20 knjiga.

Osim cena koje su za porodice sa više školske dece ogroman izdatak, poseban problem je činjenica da se mnogi udžbenici tokom školske godine ne otvore, a deca uče iz svezaka jer nastavnici ne odustaju od prakse da diktiraju. To je još više došlo do izražaja otkako je počela pandemija, ali nadležni nisu učinili ništa da se ovaj problem reši.

Široko promovisani digitalni udžbenici u školama se malo koriste, a budžetski novac se na njih odliva.

Istraživanje Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, realizovano od maja 2020. do oktobra 2021, u kojem je učestvovalo preko 50.000 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, pokazalo je da polovina nastavnika nije koristila digitalne udžbenike, a tek 9,8 odsto ih veoma često upotrebljava u nastavi.