Udžbenike će birati isključivo škole

Time je praktično Ministarstvo prosvete odgovorilo na zahtev zaštitnika građana Zorana Pašalića koji je letos zatražio od prosvetne vlasti da uskladi odredbe krovnog zakona u obrazovanju (ZOSOV) i Zakona o udžbenicima, kako bi jasno bila definisana uloga Saveta roditelja u postupku odabira školskih knjiga.

Pašalić je podsetimo, pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada resornog ministarstva i OŠ „Oslobodioci Beograda“, nakon pritužbi dela roditelja učenika ove osmoletke, koji su bili nezadovoljni što škola nije odobrila da se koriste besplatni udžbenici za pojedine predmete, dostupni na sajtu besplatnabiblioteka.com Fondacije „Alek Kavčić“.

Zaštitnik građana je ukazao da su propisi u koliziji, pošto Zakon o udžbenicima predviđa da škola bira udžbenike i o tome obaveštava Savet roditelja, dok ZOSOV-a kaže da Savet roditelja učestvuje u postupku izbora udžbenika.

Iz Ministarstva prosvete su još tada za Danas nagovestili da bi usklađivanje zakona moglo ići jedino ka tome da se izbriše pomenuti stav iz ZOSOV-a, pošto prednost ima leks specijalis, što je u ovom slučaju Zakon o udžbenicima.

Međutim, u najnovijim izmenama ZOSOV-a pomenuti član nije izbrisan, već je uz odredbu da „Savet roditelja učestvuje u postupku izbora udžbenika“ dodato „u skladu sa zakonom kojim se uređuju udžbenici“.

Na koji način bi Savet mogao učestvovati ako Zakon o udžbenicima jasno kaže da knjige po kojima će se raditi bira škola i o tome samo obaveštava roditelje, pitali smo nadležne u Ministarstvu prosvete, ali odgovor nismo dobili.

U obrazloženju zakonskih izmena stoji da se član 120 ZOSOV-a menja „radi preciziranja nadležnosti saveta roditelja u ustanovi u postupku izbora udžbenika, a što će preciznije biti uređeno posebnim zakonom kojim se uređuju udžbenici“.

Iz ovoga bi se moglo zaključiti da slede i izmene Zakona o udžbenicima, što je ranije najavljeno, ali ne da bi roditelji dobili pravo da biraju školske knjige i izdavače, već radi uvođenja jedinstvenih udžbenika iz tri nacionalna predmeta.

Ministarstvo, bar prema ranijoj izjavi, stoji na stanovištu da izbor udžbenika može vršiti samo stručnjak koji poznaje plan i program nastave i učenja i poseduje odgovarajuća metodička i didaktička znanja, što, po njihovom mišljenju, svakako nije Savet roditelja.

Smatraju i da cena ne može biti preovlađujući činilac, a to bi, tvrde, bio jedan od ključnih parametara kojim bi se rukovodili roditelji.

S druge strane, Alek Kavčić, osnivač istoimene Fondacije, deli uverenje ogromnog broja roditelja da oni koji knjige plaćaju moraju i da se pitaju.

Upravo je mogućnost da se preko sajta ove fondacije naruče značajno jeftiniji udžbenici za neke predmete ili besplatno preuzmu u pdf ili u digitalnom obliku, pokrenula lavinu među roditeljima osnovaca, koji se godinama žale na preskupe udžbenike.

– Osnovno je pravilo da bira onaj ko plaća. To pravo nijedan zakon ne može da ospori. Samo udruženi roditelji mogu pokazati ko zaista bira udžbenike, i to svojim novčanicima. Tržište je slobodno samo kada potrošač slobodno bira proizvod koji će kupiti, a ne kada mu neko dugi nameće izbor. To je onda zapravo porez koji izdavači ubiraju od roditelja, a nastavnici koji ne dozvoljavaju roditelju izbor udžbenika su saučesnici u toj pljački – kaže Kavčić za Danas.

On napominje da su svi udžbenici koji su dostupni za osnovce na sajtu besplatnabiblioteka odobreni od Ministarstva i mogu se koristiti u nastavi, zbog čega, kaže, ne razume zašto se pokušava onemogućiti roditeljima da učestvuju u izboru udžbenika u školama.

Kavčić smatra da se zakoni u Srbiji odavno pišu za potrebe profita izdavača, a ne za potrebe obrazovanja đaka.

– U ovim poslednjim izmenama zakona, pod izgovorom da roditelji “nisu stručni”, pokušavaju roditeljima da otmu Ustavom zagarantovano pravo na besplatno obrazovanje svoje dece. Podsećam, Ustav Srbije garantuje da je osnovno obrazovanje besplatno, a i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija kaže da osnovno obrazovanje treba da bude besplatno, ali i da roditelj “ima prvenstveno pravo” da bira obrazovanje za svoje dete. U Srbiji se to pravo roditelju osporava – navodi Kavčić.

Ako se roditelju zabrani da bira udžbenik koji će svojim novcem da plati, to je, smatra Kavčić, i kršenje prava potrošača.

– Zamislite da roditelju zabranite da bira hranu koju će kupovati za svoje dete pod izgovorom da nije stručan. Da li roditelj treba da bude profesionalni nutricionista da bi birao hranu? A onda zamislite da neki državni činovnici biraju proizvođača prehrambenih proizvoda od kojeg roditelj mora da kupi hranu za svoje dete. Rekli biste odmah da to nije propisno. A zašto onda pristajemo na takav tretman kada je reč o udžbenicima – pita Kavčić.

Udžbenik nije obavezan

– Roditelji moraju da budu svesni da udžbenik nije obavezan, a da nastavnik ima obavezu da predaje po programu, a ne po udžbeniku. Roditelj ima pravo da odbije da kupi udžbenik ili da kupi bilo koji udžbenik koji njemu odgovara (a koji je odobren za korišćenje u nastavi), bez bojazni da će nastavnik diskriminisati njegovo dete u školi – smatra Aleksandar Kavčić.

Propisi na strani škole

Propisi na više mesta podcrtavaju ko je nadležan za odabir školskih knjiga: izbor udžbenika je sastavni deo autonomije obrazovne ustanove, a čak i da škola iz nekog razloga ne donese odluku u propisanom roku, umesto nje će to učiniti Ministarstvo prosvete.