UG FK Crvena zvezda ne dam ni petoparac

 Zaigrali se malo, svi odnosili, niko ništa nije dao i – potrošili su ono što nisu zaradili. Ali, to je njihov i samo njihov problem. To nije problem SVIH građana Srbije, dakle ni predsednika svih građana Srbije. Ne, nemam ja ništa lično protiv Zvezde, ali nemam ni obavezu da joj bilo šta dajem. Zašto bi neko ko navija za Partizan, Vojvodinu, OFK Beograd, Sevojno,… ili pak neko kome je do „najvažnije sporedne stvari na svetu“ stalo koliko i do lanjskog snega osećao potrebu da Zvezdi bilo šta poklanja.

FK Crvena zvezda je (samo) UDRUŽENJE GRAĐANA kao, recimo, udruženje lovaca, sa istim pravima i obavezama. Okupila se grupa ljudi koja voli fudbal i odlučila da osnuje klub. Lepo, a i korisno (za neke). Dobili su od države malo pomoći – što u kešu, što u poreskim olakšicama prilikom kupoprodaje potrošne robe (fudbalera), što u zemljištu (na placu koji je registrovan na Zvezdino ime može se sagraditi desetak „Marakana“) i – malo li je? Kao što vidimo, jeste. Malo je, traže još. Ne plaćaju mesecima struju, vodu, porez, plate radnicima,… Iako svesni u kakvoj se „buli“ nalaze direktoru kluba su odredili platu od nekih 25.000 evra, generalni sekretar kluba ima, otprilike, tri puta veću platu nego što ima predsednik.

Ne, ne dam Zvezdi ni petoparac i tačka. Neka joj daju (vrate) oni koji su od nje godinama uzimali, a priča se da je među takvima i država Srbija. Navodno, u ono vreme kada Srbija nije ratovala za potrebe vojske, pre svega paravojnih formacija, uzimane su pare iz kase crveno- belih koja je tada bila puna deviza od prodaje Prosinečkog, Pančeva, Savićevića,… cele one generacije iz Barija 1990. Pokrenuti su sudski procesi protiv rukovodilaca Crvene zvezde (Dragana Džajića, Vladimira Cvetkovića i Miloša Marinkovića -kako su to spektakularna hapšenja bila) i – ništa. Osećao sam se užasno tih dana, i sada dok ovo pišem nije mi nimalo prijatno, godinama sam sa njima sarađivao više nego korektno, obostrano. Napravljena je tada greška sa takvim hapšenjima, sada se pravi još veća – dajte ljudima šansu da speru ljagu sa svog imena ili ih osudite. Ali, to je većdruga tema. Da se vratimo onom zbog čega ne dam ni petoparac za Crvenu zvezdu.

Godinama, da ne kažem decenijama, i ja sam bio zagovornik one „ bez jake Zvezde nema ni jakog Partizana“. Međutim, shvatio sam da je to ortodoksna laž. Jer, ako jedan Juventus može u drugu ligu, zašto ne može i Zvezda. Njenu „finansijsku“ sudbinu doživeli su mnogi klubovi u okruženju – Ferencvaroš, Olimpija, Železničar, a u Srbiji odavno na velikoj sceni nema niškog i kragujevačkog Radničkog, Spartaka iz Subotice, Proletera iz Zrenjanina, … nema ni Slobode iz Užica, tu je sada Sevojno. Opstali su, odnosno pojavili su se novi klubovi koji su se na vreme prilagodili novom načinu fudbalskog bitisanja. Ne prihvatam ni onu „Zvezda je najpoznatiji srpski brend“. Crvena zvezda je bila (možda) najpoznatiji brend iz Srbije, ali u vreme Jugoslavije. Šta je to Zvezda uradila, čime nas je tako uspešno reprezentovala u svetu posle Barija, odnosno Tokija. Sećam se, samo koju godinu pre tog „istorijskog Tokija“ Srbiju (ili Jugoslaviju) još uspešnije su reprezentovale rukometašice Radničkog. Devojke sa Crvenog krsta su godinama bile ne samo najbolje u Evropi ( i svetu) veći najlepše i – ništa. Država nije pokazala interes da ulaže u ovo Udrženje građana i ono danas praktično ne postoji. Ako većtreba da dajem pare, onda cu da ih dajem teniserima, Čaviću, košarkašima Partizana,… mladima i uspešnima.

U Udruženju građana iz Ljutice Bogdana nisu se na vreme prestrojili i prilagodili uslovima bitisanja kako u svetu tako i kod nas i zato moraju SAMI da plate cenu. Bez naše pomoći. Predsednik Tadićmože im pomoći samo tako što će naterati Vladu i Skupštinu da u najkraćem mogućem roku (najzad) donesu zakon o sportu i, naravno, da se postara da se on potom i sprovodi. Samo to i ništa više. Ostalo je na ljudima koji vode UG okupljeno oko fudbalskog kluba Crvena zvezda.