Tradicionalna, 6. po redu, Međunarodna konferencija pod nazivom „UGALj 2013“ održana je na Zlatiboru u organizaciji Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, Jugoslovenskog komiteta za površinsku eksploataciju, „Ring Deutscher Bergingenieure“, Germany, Elektroprivrede Srbije, PD RB „Kolubara“, PD „TE – KO Kostolac“ uz podršku Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije.
Na Konferenciji su stručnjaci i naučni radnici razgovarali o veoma značajnim tematskim oblastima kao što su geološke i eksploatacione rezerve uglja i radna sredina, razvoj sistema eksploatacije uglja, unapređenje tehnike i tehnologije u eksploataciji uglja, projektovanje i prostorno planiranje u eksploataciji uglja, informatika, informacioni sistemi, modeliranje i razvoj softvera u eksploataciji uglja, selektivna eksploatacija, homogenizacija i upravljanje kvalitetom uglja za potrebe termoelektrana, kao i zaštita površinskih kopova uglja od podzemnih i površinskih voda, Rekultivaciji površinskih kopova i odlagališta, deponija pepela, šljake, gipsa i odlagalištima komunalnog otpada, zaštiti na radu i zaštiti životne sredine. Ovoga puta bilo je reči i o značaju i ulozi menadžmenta, organizacije i upravljanje u eksploataciji uglja, ali i zakonskoj regulativi u rudarstvu.
Učesnicima konferencije najpre se obratio dr Vladimir Pavlović, koji je istakao da je reč o veoma važnoj konferenciji koja je okupila oko 150 stručnjaka rudarske oblasti iz zemlje i inostranstva: -Ovaj skup je veoma značajan upravo zbog toga da se ove godine sprovode možda i najznačajniji procesi u sektoru rudarstva u poslednjih desetak godina. Radi se o činjenici da se upravo ove godine praktično usvaja Strategija razvoja energetike Srbije do 2025, odnosno 2030. godine, koja nam daje osnovu bazu za dalji prosperitet i razvoj ovog sektora. Podsećam da će ove godine biti usvojen novi zakon o rudarstvu, koji donosi detalje vezano za realizaciju ove strategije, sa podzakonskim aktima koji treba da dovedu do poboljšanja u domaćem rudarstvu. Zbog toga, posebno kada se naš sektor rudarstva nalazi u relativno kriznoj situaciji, veoma je bitno da zajednički uložimo napor i donesemo neophodne zaključke, kako bi i nadalje rudarski sektor bio kvalitetan. Mihailo Petrović, zamenik direktora RB „Kolubara“, najavio je dinamičan razvoj i otvaranje novih kopova u Kolubarskom basenu, kao najvećem srpskom proizvođaču uglja, čime se dugotrajno rešava problem obezbeđivanja dovoljnih i kvalitetnih količina uglja za rad termoenergetskih postrojenja.
– Razvoj PD „TE – KO Kostolac“, koji se daje u planovima, kako kratkoročno tako i dugoročno oslanja se i na Strategiju razvoja energetike Republike Srbije, kao i Direktiva Evropske unije i zakona koji će u bliskoj budućnosti biti na snazi, a koji se odnose na oblast energetike, rudarstva i ekologije, rekao je Desimir Stević, savetnik direktora PD „TE – KO Kostolac“. Ciljevi kostolačke kompanije oslanjaju se na energetsku i tehničku efikasnost, racionalno korišćenje svih resursa, revitalizaciju starih postrojenja i njihovu modernizaciju, kao i izgradnju novih energetskih i rudarskih objekata. Stević je apostrofirao činjenicu da se u PD „TE – KO Kostolac“ intenziviraju radovi na tehničko – biološkoj rekultivaciji degradiranih površina. Govoreći o kostolačkom ugljenom basenu i njegovim potencijalima, Stević je rekao da sve odsadašnje analize ukazuju da će ugalj u ovom veku biti dominantna energetska sirovina za proizvodnju električne energije. Pored ostalog, rekao je da utvrđene i potencijalne rezerve lignita u Kostolačkom ugljenom basenu predstavljaju, dugoročno gledano, ozbiljan energetski potencijal Republike Srbije. Ukupne eksploatacione rezerve u istočnom, zapadnom i centralnom delu Kostolačkog basena procenjuju se na oko 800.000.000 tona uglja što je sasvim dovoljno da se zadovolje rastuće potrebe za sigurnim snabdevanjem postojećih, ali i novih termoenergetskih postrojenja u skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, odnosno budućim privrednim razvojem Srbije. Dakle, kako je zaključio Stević na kraju svog obraćanja neophodna je dinamičnije investiranje u izgradnju novih termokapaciteta u Kostolačkom basenu a samim tim i novih površinskih kopova. Sve to bi se nesumnjivo pozitivno odrazilo na razvoj elektroenergetskog sistema EPS-a i povećanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
