Katastrofalni putevi i infrastruktura, ekonomija na izdisaju i stopa nezaposlenosti duplo veća od republičkog proseka, stanje je u kome se danas nalazi Sandžak, poručeno je, pored ostalog, na konferenciji „Otvoreno o Sandžaku“ koju je juče u Beogradu organizovala nevladina organizacija Centar za spoljnu politiku, uz pomoć USAID i ISC. Sa konferencije je poručeno Vladi Srbije da ovom pograničnom i nerazvijenom delu zemlje posveti veću pažnju i tako predupredi moguće usložnjavanje problema.
Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je primetila da je Sandžak osetljivo područje koje je od raspada SFRJ izloženo raznim izazovima i da je, zbog katastrofalne ekonomske i socijalne situacije, plodno tlo za različite manipulacije. Među samim Bošnjacima u Sandžaku brojne su podele, a zvanični Beograd ne samo da nije pomagao u rešavanju pojedinih problema već je doprinosio produbljavanju unutarbošnjačkog razdora, smatra Joksimović, koja je navela problem neformiranog Bošnjačkog nacionalnog veća i podeljene Islamske zajednice. Predstavljajući se kao „jedini predstavnik Bošnjaka u Vladi Srbije“ ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin je položaj svog naroda ocenio kao „izuzetno težak“.
– Kada o tome govorim, pričam o odnosu države i institucija prema Bošnjacima, kazao je Ugljanin, dodajući da u policiji i pravosuđu Bošnjaci nisu dovoljno zastupljeni. Ministar Ugljanin je poručio da država treba da radi na tome da prosečan građanin Srbije ima pozitivno mišljenje o Bošnjacima, a da Bošnjaci vrate poverenje u državu. „Kada se bolje poznajemo, više se i volimo“, zaključio je Ugljanin. Na njegove reči o „jedinom Bošnjaku“ reagovali su predstavnici stranke Rasima Ljajića, podsećajući da je i on Bošnjak.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava rekla je da su Sandžak i Bošnjaci od devedesetih godina do danas u javnosti Srbije predstavljeni kao remetilački faktor koji podriva državu, a takvom imidžu doprinose i rasprostranjeni stereotipi o islamu. I predstavnici bošnjačkih stranaka su primetili da se o sandžačkoj regiji piše samo kad dođe do nekih incidenata, ali ne i kada se tamo dešavaju pozitivne stvari. „Nikada me novinari ne zovu da komentarišem zlatnu medalju Amele Terzić ili sličan događaj“, primetio je Meho Omerović (SDPS). Komentarišući u Srbiji rasprostranjen stav o „neootomanizmu“ i strahu od „povratka Turske na Balkan“, u čemu bi Sandžak trebalo da ima neku posebnu ulogu, Omerović je izneo podatak da je Turska u Srbiju investirala više nego u BiH i Sandžak zajedno. „O kakvom se onda neootomanizmu govori“, upitao je Omerović.
Emir Elfić (BDZ) smatra da je ključni problem Bošnjaka u Sandžaku i Srbiji Ustav kojim se država definiše kao država srpskog naroda i ostalih. „Bošnjaci su time degradirani i izgubili konstitutivnost“, primetio je Elfić. Prema njegovim rečima, Srbija je u slučaju Islamske zajednice, Bošnjačkog nacionalnog veća i Internacionalnog univerziteta, prekršila sopstvene zakone i propise.
Sandžak i Turska
Turski ambasador Mehmed Bozaj je ponovio da njegova zemlja nema nikakve skrivene namere prema Srbiji već da želi najbolje moguće odnose. Prema njegovim rečima, neootomanizam nije politika njegove zemlje, a veze koje postoje između Bošnjaka i Turaka objasnio je istorijskim i ličnim vezama. „Nakon rata 1912. sa Balkana je u Tursku emigriralo 2,5 miliona ljudi, a samo iz Sandžaka se do sedamdesetih godina iselilo 1,3 miliona Bošnjaka. Oni su građani Turske, ali su vezani sa svoj rodni kraj u kome su im ostali rođaci“, rekao je ambasador Bozaj, dodajući da je u turskoj košarkaškoj reprezentaciji pre nekoliko godina igralo čak pet Bošnjaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
