Ugovori na određeno u školama kao demonstracija moći

Pod plaštom ovog zakonskog rešenja u mnogim školama nastavnici ostaju bez posla iako formalno nisu dobili otkaz jer ugovori na određeno traju do 31. avgusta i svake školske godine se potpisuju novi.

Poslednja dešavanja u čačanskoj Prehrambeno-ugostiteljskoj školi, gde je odlukom direktorke, petoro zaposlenih ostalo bez radnog mesta, su, kako i sama direktorka kaže, ustaljena praksa u Srbiji.

Kada je u vreme bivšeg ministra prosvete Mladena Šarčevića izmenjen Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i uneta odredba da ugovor na određeno traje najduže do kraja tekuće školske godine, ideja je bila da se omogući direktoru da zameni radnika koji se nije dobro pokazao.

U praksi se to, međutim, pretvorilo u moćan alat koji nekima služi za manipulacije, disciplinovanje zaposlenih,  pa i trgovinu radnim mestima, o čemu se samo nezvanično priča u prosvetarskim krugovima.

Da nije reč o spekulacijama svedoči i Nacionalna strategiji za borbu protiv korupcije za period 2015-2018. u kojoj se navodi da su „posebno rizična na korupciju diskreciona ovlašćenja direktora u pogledu zapošljavanja kadrova“.

Zakon predviđa da se radni odnos na određeno vreme u ustanovi zasniva na osnovu konkursa, sprovedenog na isti način kao i kada je reč o konkursu za zapošljavanje na neodređeno. A bez konkursa – samo u izuzetnim slučajevima.

– Direktori u tim situacijama iskoriste zakonsku odredbu da po hitnosti postupka zaključe ugovor na određeno u trajanju do 60 dana. U tom roku bi mogli da sprovedu konkurs, ali u praksi takvih konkursa ima jako malo, a direktori onima koje su angažovali samo produže ugovor do 31. avgusta. Kada istekne, ne postoji nikakav obligacioni odnos poslodavca prema zaposlenom. Tačno je da je direktorka iz Čačka ispoštovala zakon, a da li je njen postupak moralan ili ne, to zakon ne tretira. Možemo to da doživljavamo kao politiku, odmazdu, ali jedino ograničenje koje ima direktor je da ne može stručnog da zameni nestručnim zaposlenim – kaže za Danas Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.

Da se pomenuto zakonsko rešenje u nekim školama zloupotrebljava svestan je i bivši ministar Mladen Šarčević, koji smatra da ne treba apriori menjati zakon zbog jednog broja loših direktora.

– Možete da imate odlične zakone, ali ako ih ne sprovodite i ne kontrolišete u Srbiji se sve pretvori u manipulaciju. Zakon traži direktore koji su savesni i sposobni, a vi ćete u praksi imati jednog savesnog, jednog polusavesnog i jednog koji će raditi iz nekih interesa. Možete da imate utvrđene kriterijume za izbor zaposlenih u pravilniku, ali ako nema kontrole, neki će i to da isfingiraju. Ovaj problem može da se reši samo platnim razredima, koji treba da utvrde kriterijume kvaliteta rada i onda ne može direktor sam da odlučuje – ističe za Danas Šarčević.

Podaci Ministastva prosvete pokazuju da u osnovnom obrazovanju na određeno radi 11.100 zaposlenih, a u srednjem 5.746, što je, prema mišljenju sindikaliste iz Kragujevca Milana Jevtića, zabrinjavajuće i ukazuju da su nastavnici u prekarnom odnosu.

On se slaže da pomenuto zakonsko rešenje omogućava veći upliv politike u škole, ali napominje da ga ne zloupotrebljavaju svi direktori.

– Postoji mnogo zaposlenih kojima se iz godine u godinu produžava ugovor na određeno u školi u kojoj su do tada radili. Ipak, jasno je da ljudima izaziva stres ako svake godine razmišljaju da li su nešto loše rekli ili se zamerili direktoru jer se sve svodi na njegovu dobru volju ili još gore da neko utiče na direktora. On je postavljen voljom ministra i u neku ruku mu od onih „odozgo“ zavisi položaj. Može da se desi, kao što se dešava, da direktor dobije telefonski poziv sa porukom da na upražnjeno slobodno mesto primi određenu osobu – ističe Jevtić.

On se slaže da se ono što se desilo u Čačku, događa u školama širom Srbije.

– Međutim, ako se ljudi koji imaju stručnost, znanje i iskustvo zamenjuju početnicima onda je jasno da tu postoji zla namera ili osvetoljubivost – smatra Jevtić.

On ukazuje da su Zakon o radu i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) u koliziji, jer ovaj drugi, koji je leks specijalis za obrazovanje, propisuje da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno, dok Zakon o radu predviđa da se u statusu radnika na određeno može biti najduže dve godine.

Jevtić kao zakonsku anomaliju vidi to što se ZOSOV-om smanjuju prava zaposlenih utvrđena krovnim propisom koji uređuje radne odnose. Zbog toga, kako kaže, imamo primere da ljudi po školama rade na određeno i više od 10 godina.

– Mislim da neko ima želju da nastavnike pretvori u prekarne radnike u što je moguće u većoj meri, da nemaju samostalnosti u radu i odlučivanju i da budu poslušni. Ne treba to generalizovati pa reći da svi zaposleni na neodređeno imaju tu samostalnost, a oni koji rade na određeno nemaju. Ali ovi drugi mogu biti ucenjeni. Kapacitet ucene od strane direktora i onih koji postavljaju direktore se povećava prema radnicima čiji radno pravni status nije u dovoljno meri regulisan, a to je upravo direktorka iz Čačka demonstrirala – smatra Jevtić.

Sociolog Srećko Mihailović kaže da položaj radnika koji su angažovani na određeno ne treba da čudi.

– Škola je budžetska institucija kapitalističke države na čijim rukovodećim mestima su direktori koji su članovi ili simpatizeri vladajuće stranke i u takvoj situaciji imamo to što imamo. Ono što u svemu tome čudi je ćutanje većine sindikata na ovakvo urušavanja pristojnog rada i poniženje ljudi da im se oduzima parče hleba. Mada treba reći da sindikati u obrazovanju i ne ćute, ali većina drugih da. Ćute i kolege otpuštenih radnika, ćuti javnost, a u takvoj situaciji država i njeni poslušnici  mogu da rade šta god hoće. Kad imate tako moćne direktore škola koje postavlja moćni ministar i kad takve zakone donosi jednostranačka skupština, imamo to što imamo – zaključuje Mihailović.

Konkursi

– Od uvođenja zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, u decembar 2013. Ministarstvo prosvete je od Komisije Vlade Srbije u kontinitetu tražilo  saglasnost za raspisivanje konkursa za upražnjena radna mesta na kojima rade zaposleni na određeno vreme. U periodu od 2014. do 2019. dobijene su saglasnosti za ukupno 532 slobodna radna mesta sa normom od 100 odsto. Od januara do mart 2020. u četiri faze su, na inicijativu Ministarstva, dobijene saglasnosti za raspisivanje konkursa za ukupno 11.405 upražnjenih radnih mesta sa normom od 50 do 100 odsto, a koja su ostala upražnjena zaključno sa 31. decembrom 2017 – kažu za Danas u Ministarstvu prosvete.

Dodaju da je u toku razmatranje njihovog zahteva za davanje saglasnosti za raspisivanje konkursa za novih 2.726 radnih mesta, sa normom od 50 do 100 odsto, koja su ostala upražnjena zaključno sa 31. decembrom 2018.