Ne znaju koliko će da košta, ali se boje da će „pojesti“ štošta: Šta misle zaposleni u vrtićima i školama o ugradnji kamera u obrazovne ustanove?

On je, podsetimo, najavio da će kamere biti postavljene u 220 osnovnih škola i 400 vrtića, a sve će biti praćene iz jednog nadzornog centra čije otvaranje je gradonačenik najavio za mesec dana.

Kako je rekao, postojaće posebna služba koja će pratiti kamere u obrazovnim ustanovama, a sve će raditi uz pomoć najmodernijeg softvera koji reaguje na oružje ili bilo koji tvrdi predmet.

„To će da olakša policiji, a spremamo još jedan projekat te vrste koji će posebno biti revolucionaran“, rekao je nedavno Šapić.

– Ne znam kakva je situacija sa vrtićima, ali kada je reč o beogradskim gimnazijama skoro sve, ako ne i sve, već imaju instalirane kamere, a slična je situacija i u osnovnim školama u Beogradu. U nekima od njih je upravo Grad finansirao ugradnju, tako da mi nije najjasnija najava. Drugačije bi bilo da je saopšteno koliko škola ne poseduje video-nadzor i u koje će biti ugrađen, ovako mi deluje kao još jedan marketinški potez i ništa više, jer ispada da škole nemaju nešto što već odavno koriste – kaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

On se slaže da kamere doprinose nešto većoj sigurnosti učenika i nastavnika, ali napominje da nisu način na koji se može rešiti problem nasilja u školama.

Bojan Vučković, direktor Trinaeste beogradske gimnazije, koja ima 20 kamera, kaže da su na početklu bili oprezni do koje granice treba da ide snimanje, pa su kamere najpre postavljene spolja, a nakon toga i u hodnicima škole. On dodaje da se video nadzor u nekim situacijama pokazao kao koristan, poput situacije u kojoj su uočeni učenici koji su pisali grafite.

Predsednica beogradskog odbora Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Vesna Janjić ističe da u prestoničkim vrtićima postoji video-nadzor koji nije svuda funkcionalan i da, bez obzira što je nadzorni sistem bitna stavka za bezbednost u predškolskim ustanovama, u ovom trenutku nije prioritet.

A šta jeste?

– Pre svega plata i uslovi rada. U trenutku u kome se sada nalazimo zaposlenima kamere apsolutno nisu prioritet. Ne znam koliko će ta nabavka koštati, ali se bojim da će kamere „pojesti“ zdravstvene preventivne preglede koji ove godine nisu urađeni našim zaposlenim – komentariše Janjić.

Na spisku prioriteta sindikata mnogo je stavki pre kupovine kamera.

– U Beogradu nema dovoljno građevinskih kapaciteta što je naša stara boljka, u postojeće se ne investra dovoljno i brzinom koja je očekivana, a sredstava za rad nema. Dobija se minorna količina. Svakog dana imam pozive kolega koji svedoče da nedostaju flomasteri, olovke, kolaž papiri, hameri, nema čak ni makaza, lepka i selotejpa. Vaspitno-obrazovni proces se odvija zahvaljujući dovitljivosti vaspitača – tvrdi Janjić.

Ona kaže da je zaposlenima u predškolskim ustanovama prioritet i da se ispoštuje Poseban kolektivni ugovor.

– Kada imate bolesnog čoveka koji u januaru podneo zahtev za isplatu solidarne pomoći, a dođete u septembar i ona nije isplaćena šta je tu prioritet? Po kolektivnom ugovoru se isplaćuju, između ostalog, solidarne pomoći za zaposlene po raznim osnovama, jubilarne nagrade za rad u predškolstvu i otpremnine za odlazak u penziju. Zbog toga što budžet Grada nije bio usvojen na vreme isplata je krenula, ali sa višemesečnim kašnjenjem – navodi Janjić.

Ona napominje da zaposlenima koji su stekli uslov za penzionisanje otpremnina pomaže da prežive dok ne počnu da primaju penziju.

– Ako ne dobijete otpremninu na vreme vi ste u problemu jer zaposleni u predškolskim ustanovama ne rade visokoplaćene poslove, da bi u penziju otišli sa nekim novcem na računu. Konto na računima mojih kolega u vidu štednje je nula – ističe sagovornica Danasa, koja kaže da sindikat maltene svakodnevno zove nadležni sekretarijat i podseća da nisu isplaćene otpremnine, jubilarne nagrade i solidarne pomoći što, kaže, dovodi do uznemirenja zaposlenih koji se pitaju hoće li uopšte dobiti ova davanja.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je da bi pre bilo kakvog uvođenja kamera u beogradske škole i vrtiće trebalo odgovoriti na neka ključna pitanja, poput toga šta će sve one pokrivati i o kakvoj vrsti uređaja je reč.

Marinović je izjavio FoNetu da bi posebno osetljiva bila upotreba biometrijskih kamera koje obrađuju delikatne lične podatke.

„Ankete ili dozvole roditelja u školama i vrtićima nisu neophodne ukoliko postoji zakonski uslov za uvođenje kamera i validno obrazloženje“, objasnio je Marinović i dodao da uvođenje kamera u škole i vrtiće ne mora samo po sebi da bude problematično ako se sve poštuje.

Marinović je kazao da je važno ko će biti nadležan za uvođenje i nadzor kamera, napominjući da za sve treba da postoje zvanične licence.

Podsetimo da je Aleksandar Šapić sličan naum sproveo i kada je bio predsednik opštine Novi Beograd 2016. godine.

Prema pisanju medija ova opština je tada oformila svoj Komandno-bezbednosni centar, iz koga su se video nadzorom pratila dešavanja u svim osnovnim školama i vrtićima na teritoriji Novog Beograda.