Rast tempratura značiće nove milione gladnih u svetu do 2080. i dovešće do kritičnih nestašica vode u Kini i Australiji, kao i u delovima Evrope i SAD, navodi se u novom izveštaju o klimi.
Do kraja veka, klimatske promene će dovesti do pomanjkanja vode za potrebe 1,1 do 3,2 milijarde ljudi, ako se temperature povećaju za dva do tri stepena Celzijusa, piše u Nacrtu izveštaja Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC).
Rast tempratura značiće nove milione gladnih u svetu do 2080. i dovešće do kritičnih nestašica vode u Kini i Australiji, kao i u delovima Evrope i SAD, navodi se u novom izveštaju o klimi.
Do kraja veka, klimatske promene će dovesti do pomanjkanja vode za potrebe 1,1 do 3,2 milijarde ljudi, ako se temperature povećaju za dva do tri stepena Celzijusa, piše u Nacrtu izveštaja Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC).
Izveštaj, koji bi trebalo da bude objavljen u aprilu, a koji je detaljno „procureo“ u jučerašnjem australijskom dnevniku Ejdž, kaže da će se još 200 do 600 miliona ljudi širom sveta suočiti sa glađu u narednih 70 godina, dok će priobalne poplave pogoditi dodatnih sedam miliona domova.
– Poruka je da će svaki deo sveta biti ugrožen – rekao je Rojtersu doktor Grejam Pearm, jedan od autora izveštaja.
Afrika i siromašne zemlje, kao što je Bangladeš, biće najteže pogođene, jer su najmanje sposobne da se ponesu sa velikim priobalnim štetama i sušom, kaže Pearm.
IPCC su 1988. osnovali Svetska meteorološka organizacija i Program EU za životnu sredinu da određuje smernice političarima u svetu povodom uticaja promena klime. Panel treba da podnese izveštaj u petak u Parizu sa prognozom rasta temperature u svetu od dva do 4,5 stepena Celzijusa iznad preindustrijskog nivoa do 2100, sa „najboljom procenom“ od tri stepena globalnog otopljenja. Izveštaj posvećuje celo poglavlje Australiji – koja je pogođena najtežim ikad zabeleženim sušama – sa opomenom da će Veliki koralni greben Australije biti „funkcionalno uništen“ zbog sušenja korala. Sneg će nestati sa australijskih jugoistočnih planina, dok će dotok vode u rečni bazen Mari-Darlig, glavni poljoprivredni region zemlje, opasti za 10 do 25 proceneta do 2050.
U Evropi, glečeri će nestati sa centralnih Alpa, dok će neke ostrvske države u Tihom okeanu teško stradati od podizanja nivoa mora i češćih tropskih oluja. Na pozitivnoj strani, kaže Pearm, jeste to da mnogo toga međunarodna zajednica može da učini da izbegne klimatske promene ako bude brzo delovala.
Predviđanja u izveštaju zasnovana su na pretpostavci da smo spori u reagovanju i da će se stvari nastaviti manje više kao i u prošlosti. Neki naučnici kažu da Australija – najsuvlji naseljeni kontinent – pati od „ubrzane klimatske promene“ u odnosu na druge zemlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
