Opštinska uprava Paraćina procvetala bi kada bi joj država, odnosno nadležna komisija, odobrila zapošljavanje trideset do četrdeset radnika.
Zakonski maksimum koji je određen na osnovu objektivnih parametara pre nekoliko godina kaže da Paraćin ima pravo na 570 zaposlenih, a u ovom momentu na stalnom radu je 424 radnika. I to je upitno do kada, jer je prošle jeseni radilo 439, deo je otišao u penziju, stručnjaci na bolje plaćene poslove, a ima i preminulih. Zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru mnoga i stručna radna mesta su nepopunjena, a zaposleni rade i po više poslova odjednom.
Posebno je opasan odlazak stručnjaka koje nije moguće nadomestiti snalaženjem niti je moguće zaobići propise pa ih angažovati preko agencija za lizing. Ovo drugo rešenje je izvodljivo u javnim preduzećima, ali ne i u ustanovama i administraciji.
Jedna od teških posledica bila je, praktično, zabrana rada vrtića otvorenog 2013. godine u kom praktično i sada nedostaje 40 radnika različitih usmerenja, a među njima 12 vaspitača. Prvi konkurs, pre zabrane zapošljavanja, oboren je iz formalnih razloga, a na novi dočekala zabrana zapošljavanja.
– Ne možete u vrtiću zaposliti vaspitača na „lizing“ ili putem agencije za čuvanje dece, ti ljudi moraju biti u radnom odnosu, moraju ispunjavati zakonom propisane uslove – kaže predsednik Opštine Saša Paunović za Danas i dodaje: – Ne možete ni inspektora da angažujete preko agencije, mora da bude radnik Opštinske uprave da bi dobio ovlašćenje za potpisivanje rešenja.
Dodatna glavobolja je potreba da se novi ljudi obučavaju, posebno na stručnim mestima koja zahtevaju iskustvo, pa i licencu. To znači da bi i u slučaju skidanja zabrane zapošljavanja, moglo proći dve, tri godine dok novi inspektor ne počne da radi u punom kapacitetu.
– Da smo mogli pre tri godine da zaposlenim građevinskog inženjera, on je mogao da se obuči kod inspektora koji je u decembru otišao u penziju i sada ne bismo imali problem. Znali smo da čovek mora u penziju, pisali smo zahteve, ali Komisija nam nije odobrila da zaposlimo novog inspektora – kaže Paunović.
Počekom juna je kriza izbila u Odeljenju za budžet i finansije, gde po sistematizaciji treba da ima 17 radnika, a preostalo ih je par pa je u jednom trenutku radio samo – načelnik Odeljenja!
– I šta smo mogli? Sedeli smo i gledali se, nismo mogli ništa da plaćamo, a prete nam kazne ako ne plaćamo – objašnjava apsurdnost stanja Paunović i dodaje: – Nemoguće je voditi i firmu bez stručnih radnika, ma hor ne možete voditi bez dirigenta, neće pevati ako mu neka Komisija iz Beograda treba da odobri angažman. Kako je onda moguće efikasno voditi opština sa 40.000 stanovnika?
Deluje neverovatno, ali početkom leta je došlo do krize u snabdevanju vodom, upravo zbog zabrane zapošljavanja. U Vodovodu radi 54 radnika, a pre desetak, petnaest godina kada je bilo upola manje korisnika – u međuvremenu je vodovodna mreža proširena na mnoga sela – radilo je 40 ljudi više. Vodovod je složen sistem kojim moraju da upravljaju stručni ljudi, ali zbog zabrane zapošljavanja koja obuhvata i montere prinuđeni su da se snalaze ili preko agencija, što nije pouzdano, ili da mole penzionisane montere da na dobrovoljnoj bazi „uskoče“ kad dođe do problema u sistemu.
– Trideset hiljada ljudi u jednom trenutku deset dana duže nego što je bilo neophodno po prirodi kvara nije imalo vodu. A ko bi bio kriv da je izbila neka zaraza? Pa, Vodovod i Opština, iako smo mi nemoćni da bilo šta učinimo dok zabrana traje – kaže Paunović.
Za njega nema sumnje da je stroga primena zakona u slučaju Paraćina politički motivisana, kao deo orkestriranog pritiska da se izazove kriza u radu uprave, a onda i politička kriza. Poređenja radi navodi primer opštine slične veličine u Vojvodini koja ima 300 zaposlenih više, a odobren joj je prijem u stalni radni odnos četiri nova komunalna inspektora.
Paunović kaže i da nije problem u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje redovno prosleđuje zahteve – što je lane utvrđeno i putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Ključ je u rukama Komisije koja odbija sve zahteve.
– Neverovatno je da mi godinama ne dobijamo nijednu saglasnost, a Beograd u jednom danu dobije saglasnost za 3000 zaposlenih. U odnosu na broj stanovnika, mi bismo trebali da dobijemo odobrenje za zapošljavanje 110 radnika – pravi još jedno poređenje Paunović.
Nevidljivi
Poseban apsurd je činjenica da u Upravi ima ljudi koji su po privremenim ugovorima angažovani punih sedam godina, bez mogućnosti da budu u stalnom radnom odnosu. Neki su počeli kao stažisti 2011. godine, pa je ubrzo stupila na snagu zabrana zapošljavanja, pa je produžena i ti ljudi su u nekakvom socijalnom „bestežinskom“ stanju, nevidljivi iako su potrebni i neophodni.
– Međutim, saglasnost za njihovo zapošljavanje ne stiže nikako, a njima život prolazi u neizvesnosti – kaže Paunović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
