UGS Nezavisnost: Zlostavljanje na radu u Srbiji poprima nove dimenzije i sadržaje

Stručnjaci su ukazali da se zlostavljanje na radu često prećutkuje zbog sveprisutnog straha od gubitka posla i da su učestali politički i funkcionerski mobing, posebno u prosveti, zdravstvu i kulturi.

Kako je navedeno, u nekim stranim kompanijama nezvanično postoje „goniči robova“ dok u državnom sektoru mobing pospešuje negativna „kadrovska“ selekcija zasnovana na partijskom zapošljavanju i sumnjivim diplomama.

U Srbiji postoje dva ključna propisa za zaštitu od zlostavljanja na radu. Prvi je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu na osnovu kojeg zaposleni, koji smatraju da su izloženi mobingu, imaju pravo na interni postupak posredovanja kod poslodavca, a ako to ne uspe ostvaruju pravo na sudsku zaštitu, i to na Višem sudu. Postupke zaštite najčešće su pokretali zaposleni u zdravstvu i prosveti, a povećan je broj prijava mobinga i u delatnostima kulture.

Drugi propis je Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, na osnovu kojeg nadležna agencija u slučajevima zlostavljanja na radu vodi postupak arbitraže. Zamenik direktora Agencije za mirno rešavanje sporova Ivica Lazović je rekao da je za proteklih desetak godina bilo 543 takvih postupka. U 15 odsto postupaka spor je okončan sporazumno, za 31 procenat konstatovano je postojanje zlostavljanja, dok u 54 odsto slučajeva to nije utvrđeno.

Šefica pravne službe UGS Nezavisnost Slađana Kiković uzrok nerešavanja brojnih slučajeva mobinga vidi u sporom i neefikasnom procesuiranju. „Dosad je doneto tek nekoliko presuda u korist žrtava mobinga. Iako bi takvi postupci trebalo da budu skraćeni, suđenja traju i po pet-šest godina. S druge strane, na medijaciji sporovi povodom mobinga često završe mrtvim slovom na papiru, jer žrtva kasnije opet doživljava zlostavljanja, ukoliko ne dobije otkaz“, kazala je Kiković.

Olga Vučković Kićanović iz Agencija za konsalting u radnom pravu FIDES je za UGS Nezavisnost rekla da u „tranzicionim mobingu“ postoje dve situacije – mobiranje sa ciljem oslobađanja viška zaposlenih bez obaveza pri otkazu, pod parolom „muči ga stalno dok sam ne ode“, i izrabljivanje zaposlenih do granice izdržljivosti – rade prekovremeno, bez prava na odmor, bolovanje, normalno vršenje fizioloških potreba…

To, kako je istakla, nije mobing, već kršenje Zakona o radu i normi o ljudskim pravima, što često ostaje nekažnjeno.

Ona je navela da je veoma rasprostranjen politički i partijski mobing koje zaposleni trpe i retko prijavljuju strahujući od represije, posebno od gubitka posla.

Danilo Ćurčić iz A11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava, smatra da je loše stanje u Srbiji posledica velikog siromaštva i nedovoljnog obrazovanja zaposlenih, ali i pravne nesigurnosti radnika.

Ocenio je mali broj prijavljenih mobinga posledica neefikasne sudske zaštite radnika kod najklasičnijih oblika beskrupoloznog izrabljivanja –  kršenju osnovnih prava radnika koja garantuju i domaće zakonodavstvo i brojne međunarodne konvencije.