Uhapšen Mladen Markač

Haški optuženik Mladen Markač uhapšen je u subotu zbog nepoštovanja uslova privremene slobode, a ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Ivica Kirin podneo je neopozivu ostavku.
Markač je uhapšen oko 14 sati u svom domu u Zagrebu i odmah priveden u Županijski sud u Zagrebu, potvrdio je portparol policije Krunoslav Borovec. Policija je postupila po naređenju Haškog suda koji je zatražio Markačevo hapšenje zbog nepoštovanja uslova privremene slobode na kojoj je boravio, a policija je potvrdila da prilikom hapšenja Markač nije pružao otpor. Za sada nema informacija o tome kada će Markač biti deportovan u pritvor u Sheveningenu.
Dežurni sudija Haškog suda Frederik Harhoff izdao je u petak, 28. decembra, nalog kojim je od hrvatske vlade zatražio trenutno hapšenje Markača i njegovo prebacivanje u pritvor u Sheveningenu najkasnije do nedelje 30. decembra. Kao razlog naveo je kršenje uslova boravka na privremenoj slobodi do početka suđenja time što je napustio svoj dom bez dozvole. U saopštenju Haškog suda navodi se da su na zahtev sekretarijata Suda hrvatske vlasti u petak potvrdile da je Markač 22. decembra, bez prethodnog odobrenja i obaveštavanja MUP koji je bio dužan da kontroliše njegovo kretanje, učestvovao u lovu na Bilogori. Markač je na privremenoj slobodi od 2. decembra 2004. i od tada se dva puta vraćao u Hag kako bi učestvovao u raspravama. Odlukom sudije Harhoffa odluka o Markačevoj privremenoj slobodi nije suspendovana, već je ukinuta. Zbog činjenice da je u istom lovu učestvovao i ministar unutrašnjih poslova Ivica Kirin, čije bi ministarstvo prema pravilniku Suda trebalo da kontroliše Markačevo poštovanje uslova privremene slobode, u subotu je podneo neopozivu ostavku. U ostavci koju je uputio predsedniku vlade Hrvatske Kirin je naveo da podnosi ostavku jer to smatra svojim „moralnim činom i dužnošću zbog okolnosti u kojima sam se našao u slučaju generala Mladena Markača“. On je izrazio žaljenje i izvinjenje svima koje je na bilo koji način povredio ili im naneo štetu.
Vlada premijera Iva Sanadera 2004. dala je garancije za puštanje Markača na slobodu do početka suđenja. Markač je s još dvojicom hrvatskih generala, Ivanom Čermakom i Antom Gotovinom, optužen za ratne zločine nad civilima srpske nacionalnosti u vojnoj akciji „Oluja“ 1995, a suđenje bi trebalo da počne sredinom iduće godine. Hrvatski mediji nagađaju kako bi nepromišljeni postupak Markača, ali i ministra Kirina, mogao značajno da šteti Anti Gotovini, suoptuženom u istom postupku, koji je takođe zatražio puštanje na privremenu slobodu. O zahtevu Gotovine odlučivaće se na statusnoj konferenciji 18. januara. Međutim, kako se Gotovina u svom zahtevu oslonio na garancije hrvatske vlade koja je ovim skandalom značajno kompromitovana pred Tribunalom, mediji postavljaju opravdano pitanje koliko su realne šanse da Haški tribunal odobri Gotovini da suđenje čeka na privremenoj slobodi.