„Ujedi“ po glavi građana

Za samo šest meseci ove godine izdvojeno je oko 7 miliona dinara po ovom osnovu, a rebalansom, koji je usvojen na istoj sednici, bilo je neophodno dodati još 2 miliona dinara za ove namene, pa kako primeti odbornik, moglo bi se reći da je svaki drugi građanin ove opštine izujedan. Predlagana je izgradnja azila za pse, a neki su imali i jednostavnije rešenje: pobiti sve pse lutalice jer bi bilo jeftinije platiti kaznu zbog takvog odnosa, nego plaćati desetine miliona svake godine za ujede.

Zaista, da li je reč o „ujedima zadovoljstva“ ili „kerećoj mafiji“? Naime, upravo ova dva termina koristili su odbornici u prošlom sazivu Skupštine opštine jer priča o drastičnim nadoknadama koje se građanima isplaćuju kao nadoknada zbog ujeda pasa, nanete povrede i duševne boli, počinje da poprima drastične razmere od pre sedam godina.

Tako je 2009.godine na ime „odštete“ iz budžeta isplaćeno za „ujede pasa“ 7 miliona dinara. To je već tada bilo alarmantno. No, zakonski propisi kao da su baš išli na ruku ovakvom sledu događaja. Zabranjeno je ubijanje i trovanje pasa lutalica, odnosno angažovanje lovaca ili postavljanje mamaca što je bila dugogodišnja, svakako neprikladna, surova i drastična ali „učinkovita“ praksa opština i komunalnih preduzeća. Odjednom su se nagomilali ulični psi koji su postali dekor ulica, trgova, trotoara, ulaza u zgrade, dečjih igrališta. Zatečena, lokalna samouprava je i u Prijepolju tražila u to vreme neki način da se „humano“ reši pasa lutalica. Kontaktirana je najbliža opština, Požega, koja je imala azil, nuđena je nadoknada ali je ta lokalna samopuprava odbila čak i da razmatra mogućnost jer nije imala dovoljno prostora ni za svoje pse lutalice. Izujedani građani su, pak, uz adekvatnu dokumentaciju lekara, presavijali uz pomoć advokata tabake i tužili opštinu. Tadašnja, a i sadašnja načelnica Opštinske uprave Hanka Hajdarević 2010.godine ukazala je da je opština Prijepolje stavila izgradnju azila za pse u plan i program kapitalnih investicija, da se traže donacije jer je reč o velikom projektu i velikim sredstvima. Azil je bio predviđen za pse lutalica sa područja opština Priboj, Nova Varoš i Prijepolje. Potom je zaključeno da bi prihvatilište ipek bilo prikladnije za siromašnu opštinu kakva je Prijepolje jer bi koštalo neuporedivo manje od izgradnje azila ,a i taj iznos, prema procenama u to vreme, bio je oko 280.000 evra. Te 2010.godine iz budžeta je građanima zbog ujedanja „od strane pasa lutalica“ isplaćeno neverovatnih 15 miliona dinara. Posle izbora 2012.godine, vlast se delimično promenila, ali ništa nije urađeno.

Tokom 2013. godine opštinski budžet obeštetio je građane sa oko 12 i po miliona dinara za pretrpljeni strah, duševni bol i sve druge posledice od ujeda pasa lutalica.

Pred Osnovnim sudom u Prijepolju u 2013. godini vođeno je čak 96 parničnih postupaka koji su za predmet imali zahtev za naknadu štete nastale usled ujeda pasa lutalica i po tom osnovu je prinudno naplaćeno preko 10 miliona dinara. Oni građani, njih 32, koji nisu želeli da se pojave pred sudom i vode parnice, zaključili su sporazum sa opštinskim pravobraniocem o naknadi štete na osnovu kojih je isplaćeno oko 2 i po miliona dinara.

U samo prva četiri meseca 2014. godine sa opštinskog budžeta „skinuto“ je 4 i po miliona dinara. Posle više godina „ujeda zadovoljstva“, kako su ovi sporovi nazivani, lokalna samouprava je pokrenula inicijativu da se pooštri kontrola. U odnosu na prethodne godine došlo je do promene procedure kako bi se što više isključile malverzacije i lažne prijave. Ali u izveštaju opštinskog pravobranioca koji će upravo u nastvaku 23.sednice Skupštine opštine razmatrati odbornici, navodi se da je veliki broj zahteva vezan za naknadu štete usled ujeda pasa lutalica stigao i u 2014.godini. Usvojen je pravilnik o postupku mirnog rešavanja sporova, formirana je i komisija, u kojoj je i jedan lekar, koja je razmatrala predloge, utvrdila kriterijume na osnovu kojih se određuje visina nadoknade štete „usled ujeda“, pa potom je komisija predlagala opštinskom pravobraniocu iznose za svaki konkretan slučaj, imala mogućnost da poziva svedoke ili traži druge dokaze, pa se na osnovu svega izveštaj prosleđivao predsedniku opštine lično. Na osnovu predloga komisije opštinski pravobranilac je zaključivao sporazume. Tako je u 2014. iz budžeta sporazumno isplaćeno skoro 7 i po miliona dinara za 156 predlagača sporazuma, a od toga 84 se odnose na „ujedene“ i „duševno potresene usled ujeda“ što je budžet olakšalo za 4 miliona i 700 hiljada dinara. To nije sve, jer je još 3 miliona isplaćeno na osnovu sudskih rešenja onima koji su usled psećeg ujedanja presavili tabak, tužili opštinu i dakako dobili spor.

Za samo pola tekuće godine, već je postignut prošlogodišnji „ujedni“ bilans isplate budžetskih sredstava građanima koji trpe posledice nasrtaja prijepoljskih pasa lutalica. Na predlog da se počne ozbiljnije razmišljati o izgradnji azila, predstavnik Opštinskog veća je predočio svu ozbiljnost i komplikovanost takvog postupka, što je trebalo da znači da je to za prijepoljsku opštinu neizvodljivo.

Dakle, nije teško izračunati koliko je samo od 2009.do 2014.godine iz budžeta jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji isplaćivano građanima na osnovu nadoknade štete koju su nanosili i još nanose psi lutalice. Reč je o preko 50 miliona dinara. Treba znati i da se visine nadoknada kreću i preko 90.000 dinara. Nije ni čudo što odbornici postavljaju pitanja ali daju I „podrugljive“ primedbe, pa se čula i nedoumica da li su to „prijepoljski kerovi opasniji od drugih ili Prijepoljci ne umeju da se brane od kerova“.