Ukidanje blokade Gaze prvi korak ka pomirenju

Stručna javnost je saglasna da incident ima šire međunarodne reperkusije te da komplikuje napore američkog predsednika Baraka Obame ka uspostavljanju mira na Bliskom istoku. Izraelski napad svojevrstan je test za američko-izraelske odnose, koji su ionako zategnuti zbog planova Izraela da gradi naselja u Istočnom Jerusalimu.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu otkazao je za juče planiranu posetu Beloj kući gde je trebalo da razgovara sa Obamom. Iako je javna reakcija Obamine administracije povodom incidenta bila odmerena, američki zvaničnici privatno izražavaju zaprepašćenje zbog činjenice da će izraelski napad na flotu doprineti izolaciji te zemlje u svetu u veoma delikatnom trenutku kada su nakon dugo odlaganja konačno obnovljeni indirektni izraelsko-palestinski pregovori.

„Ova epizoda koja je za žaljenje samo ukazuje da međunarodna blokada Gaze nije održiva“, smatra Martin Indik, bivši američki ambasador u Izraelu sada direktor spoljnopolitičkog odseka na Bruking institutu. „Blokada je pomogla da se zaustave napadi Hamasa na Izrael, ali je ozbiljno oštetila međunarodnu reputaciju Izraela. Na nama je da pomognemo Izraelu da nađe izlaz iz trenutne situacije“.

Skot Atran, analitičar na univerzitetu Mičigen, takođe veruje da će „napad na humanitarnu misiju samo udaljiti međunarodnu zajednicu i izolovati Izrael. S druge strane, ovo će dati legitimitet Hamasovim tvrdnjama da Izrael samo nanosi neprilike palestinskom narodu“.

I pojedini izraelski komentatori izražavaju bojazan da će operacija ostaviti Izrael u međunarodnoj izolaciji. Alon Liel, bivši izraelski ambasador u Turskoj, smatra da je incident mogao biti sprečen. „Definitivno, napravili smo greške i mnogo bi bilo bolje da smo omogućili brodovima do dođu do Gaze“.

Iako je Obamina administracija kao i prethodna Bušova podržala međunarodnu blokadu Gaze, privatno zvaničnici Bele kuće izražavaju žaljenje i frustracije zbog humanitarne situacije u Gazi. „Nismo sigurno još u kojem se pravcu odvija situacija“, priznaje jedan član Obamine administracije koji je želeo da ostane anoniman zbog delikatnosti pitanja. Spoljnopolitički stručnjaci koji savetuju Obaminu administraciju slažu se da ukoliko Obama želi iskorak na polju mirovnih pregovora, čemu prethode takozvani neposredni ili indirektni pregovori, napad na flotu pokazao je da Bela kuća najpre mora da se uhvati u koštac sa teškim pitanjem – blokadom Gaze, koja je na snazi od kada je Hamas 2007. preuzeo kontrolu nad tom oblasti.

Od tada, Izrael, SAD i Evropa zagovaraju strategiju dogovaranja sa palestinskim vlastima, koje kontrolišu Zapadnu obalu, ignorišuću na taj način Gazu, inače dom za 1.5 miliona Palestinaca.

„Možete razgovarati o čemu god hoćete na neposrednim razgovorima i trošiti energiju na to, ali ukoliko ignorišete ogroman trn u Gazi onda će vam se to vratiti kao bumerang“, smatra Robert Malej, direktor odseka za Bliski istok i Severnu Afriku pri Međunarodnoj kriznoj grupi.

Stoga bi prvi zadatak za Obaminu administraciju trebalo da bude pronalaženje načina kako da se iskuje sporazum o prekidu vatre između Izraela i Hamasa čime se okončala blokada Gaze. Nekoliko pokušaja u protekle dve godine u tom pravcu nisu urodili plodom. Indik smatra da kada se situacija malo stiša, administracija mora da radi na paketu dogovora u kojima bi se Hamas obavezao da neće napadati Izrael te krijumčariti oružje u Gazu. U zamenu za to Izrael bi trebalo da ukine blokadu.

Pojedini stručnjaci ukazuju da iako je eventualno ukidanje blokade Gaze protivno ciljevima palestinskog lidera Mahmuda Abasa, on mora preduzeti kredibilne napore ka otvaranju granica Gaze. „U suprotnom Abas će biti posmatran kao slabić, čovek umešan u incident a izgubiće i podršku sopstvenog naroda“, smatra palestinski analitičar Hani al Masri.

Uhapšene stotine aktivista sa flote

Jerusalim – Izrael je juče u i okolini lučkog grada Ašhoda uhapsio nekoliko stotina aktivista iz konvoja brodova samo dan nakon što su izraelski komandosi napali flotu i tom prilikom ubili desetak propalestinskih aktivista. U obrazloženju za hapšenja navodi se strah od novih pokušaja da se humanitarna pomoć dostavi u blokirani Pojas Gaze. Flotu koja je napadnuta u ponedeljak činilo je šest brodova na kojima je bilo ukrcano 10.000 tona pomoći za Gazu.

ERDOGAN: To je masakr

Ankara – Turski premijer Redžep Tajip Erdogan juče je još jednom najoštrije osudio Izrael nazivajući postupak te zemlje „masakrom“. „Izrael ni na koji način ne može da legitimizuje ova ubistva niti spere krv sa svojih ruku“. Erdogan je dodao da će Turska nastaviti da podržava palestinski narod. „Nećemo uskrati podršku Palestini, Gazi i Palestincima. Niko ne bi trebalo da testira strpljenje Turske“.

Egipat otvorio prolaz ka Gazi

Kairo – Egipatski zvaničnik potvrdio je da je vlada te zemlje privremeno ukinula blokadu Pojasa Gaze kako bi dozvolila protok pomoći kroz oblast. Guverner severnog Sinaja Murad Muvafi kaže da je predsednik Egipta Hosni Mubarak naredio otvaranje granice na nekoliko dana koja vodi ka Gazi i gradu Rafahu. Muvafi je istakao da je otvaranje prelaza, koji je Egipat zatvorio 2007. nakon što je Hamas preuzeo kontrolu nad Gazom, deo napora da se „umanji patnja naše palestinske braće nakon izraelskog napada na flotu“.

Priveden i kamerman iz Srbije

Kamerman iz Srbije Srđan Stojiljiković, koji je kao frilenser radio za Pokret za oslobođenje Gaze, nalazi se među privedenim aktivistima u konvoju brodova. Prema nezvaničnim informacijama, otpravnik poslova u ambasadi Srbije u Tel Avivu Milutin Stanojević, otputovao je u Brešvu na jugu Izraela, gde se Stojiljković nalazi u pritvoru. Konzulat Srbije je o tome obavestio i izraelsko ministarstvo spoljnih poslova, i prema nezvaničnim najavama, Stojiljković će moći za nekoliko dana da napusti Izrael.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen zatražio je juče, nakon vanrednog sastanka Alijanse u Briselu, sazvanog na zahtev Turske, da Izrael „odmah“ oslobodi civile sa brodova.