Ukinuti nezakonitu korekciju do minimalca

Šta će povećanje minimalca doneti prosvetnim radnicima pitali smo Dušana Kokota, predsednika Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV), koji je više puta do sada isticao da brži rast minimalne cene rada od osnovice za obračun zarada u obrazovanju utiče na to da se odnos najniže i najviše zarade konstantno smanjuje.

Kokot kaže da na tu situaciju NSPRV upozorava već godinama.

– Naime, još 2009. godine zarade pomoćnog osoblja pale su ispod minimalne zarade. Da bi svi razumeli, zarada zaposlenih u obrazovanju (po zakonu) predstavlja proizvod koeficijenta zaposlenog (koji je definisan Uredbom o koeficijentima) i osnovice za obračun zarada koju donosi država. Trenutna neto osnovica iznosi 3.582,5 dinara, a najniži koeficijent u prosveti ima fizički radnik i on je 5,99. Kada izračunamo osnovnu zaradu takvog zaposlenog, ona trenutno iznosi 21.460 dinara, odnosno njegova zarada je za 12.385 dinara niža od zakonom garantovane. Umesto da upodobi osnovicu ili koriguje koeficijente, država godinama zarade zaposlenih u obrazovanju „koriguje“ do nivoa minimalne zarade. Upravo zbog te korekcije i takve odluke državnih organa svake godine je sve više ljudi ispod minimalne zarade.

* Kako se to konkretno odražava na plate zaposlenih u obrazovanju?

– Na primer, koeficijent pomoćnog radnika iznosi 6,3, domara sa II stepenom stručne spreme 6,83, zaposlenih sa III stepenom stručne spreme 7,82, administrativnog radnika sa IV stepenom stručne spreme 8,62, a zaposlenih sa V stepenom stručne spreme 9,16 i svi oni danas primaju istu zaradu. Fizičkom radniku se zarada koriguje za pomenutih 12.385 dinara, a zaposlenom sa V stepenom i koeficijentom od 9,16 za nekoliko stotina dinara.

* Šta bi se desilo ako bi država uslišila zahtev sindikata koji traže da minimalac bude 39.000 dinara?

– Ukoliko minimalna zarada poraste na oko 39.000 dinara, a takav rast ne bude pratio istovetan rast osnovice u obrazovanju, ispod minimalne zarade će ostati i šefovi računovodstva sa koeficijentom 11,15. Sve ovo se dešava jer godinama minimalna cena rada raste brže od osnovice u obrazovanju i ukoliko se trend nastavi, za desetak godina svi zaposleni u obrazovanju radiće za minimalnu zaradu. To naravno ne znači da država ne treba da uveća minimalnu zaradu do tog nivoa, već zarade zaposlenih mora sagledavati u celini, a ne onako kako bi njima donelo političke benefite, a pritom razrušilo i ostatke principa definisanih zakonima i podzakonskim aktima Srbije.

* Povećanje minimalca treba da prati i povećanje cene rada za ceo javni sektor, između ostalog i za prosvetu. Sa povišicama za 2021. je završeno. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je već zatražila početak pregovora o korekciji plata zaposlenih u obrazovanju. Sa čim sindikati obrazovanja treba da izađu pred resorno ministarstvo i Vladu?

– Osnovni zahtev sindikata mora biti korekcija cene rada i to na način da fizički radnik (kao zaposleni sa najnižim koeficijentom) zaradi (bez korekcije) bar minimalnu zaradu. Ukoliko bi minimalac bio oko 39.000 dinara, neto osnovica u obrazovanju bi morala iznositi bar 6.500 dinara. Tada bi, na primer, profesor sa VII stepenom stručne spreme i koeficijentom 17,32 imao osnovnu zaradu u visini od najmanje 110.000 dinara. Sadašnja osnovna zarada zaposlenog sa VII stepenom iznosi oko 62.000 dinara, odnosno tek oko 50 odsto one koju bi po zakonu morao imati. Da li će se do uspostavljanja zakonitosti u zaradi doći korigovanjem osnovice ili pak uvođenjem celovitih platnih razreda (za ceo javni sektor, a ne samo na službe kako je to bilo planirano) potpuno je nebitno.

* Dakle, ključna stvar je da zarada koja je po zakonu proizvod osnovice i pripadajućeg koeficijenta ni za jednu kategoriju zaposlenih ne bude niža od minimalne zarade.

– To je bazična stvar o kojoj bi sindikati morali da se dogovore. NSPRV je pre nekoliko nedelja i pozvao na takvu vrstu zajedništva i zbog toga mogu samo da pozdravim odgovor Unije koja je razumela suštinu problema. Nadam se da će i drugi vrlo brzo stati iza takvog zahteva koji nam po zakonu i pripada. Takođe, napominjem da je zakonom definisano da u okviru pripadajućeg koeficijenta jeste i naknada za topli obrok i regres. Ako bi i to izvukli iz postojećih zarada, fizički radnik za mesec dana rada zaradi samo oko 10.000 dinara. To je fakat šta god da druga strana kaže. Otuda i hiljade sudskih postupaka koje se trenutno vode pred sudovima Srbije.

Pogrešan put

* Koliko smo daleko od težnje da odnos najniže i najviše zarade u prosveti bude jedan prema tri?

– Svake godine smo sve dalje. Zapravo, pomenutom Uredbom o koeficijentima ti rasponi su odavno tako postavljeni, ali su i narušeni od strane države nezakonitim korekcijama. Sadašnji odnos zarada (prema Uredbi o koeficijentima) između fizičkog radnika i na primer nastavnika sa VII stepenom stenom iznosi 1:2,89, a u realnosti, u novcu koji zaposleni dobije na kraju meseca taj odnos je već sada blizu odnosa 1:1,50. To je mera trenutnog bezakonja i hroničnog potkradanja prosvetnih radnika, a ako se trend bržeg rasta minimalne zarade od osnovice za obračun plata nastavi, odnos zarade će se dodatno smanjivati. To je onih desetak godina kada će biti nebitno da li nosite dnevnik ili metlu – svi će primati minimalnu zaradu. To je put na kome se nalazimo duže od 12 godina, odnosno put sa koga moramo bežati.