Uključivanje što većeg broja mikro privrednih subjekata jedan od izazova

Da li možemo biti zadovoljni dinamikom implementacije i efektima primene modela dualnog obrazovanja pitamo Mirjanu Kovačević, direktorku Centra za dualno obrazovanje Privredne komore Srbije.

– Broj učenika, škola i kompanija uključenih u sistem dualnog obrazovanja kroz pilot projekte koje realizujemo od 2013. godine uz nemačku, austrijsku i švajcarsku podršku, kao i „dualnih“ zanimanja za koje se deca školuju, rastao je iz godine u godinu i značajno je uvećan. Srbija je, na inicijativu privrede i uz veliko angažovanje Privredne komore Srbije, prva zemlja u regionu koja je, 2017, usvojila Zakon o dualnom obrazovanju (u primeni od školske 2019/2020), sa svim, u međuvremenu donetim, podzakonskim aktima. Treba naglasiti da ovaj Zakon ispunjava svih 14 kriterijuma iz preporuka Evropskog saveta za kvalitetno i efikasno učenje kroz rad. Ove godine je realizovana i manja izmena Zakona, sa ciljem da regulatorni okvir za implementaciju dualnog obrazovanja bude još kvalitetniji i primamljiviji za uključivanje što većeg broja poslodavaca. Puno posla je i dalje ispred nas, ali možemo reći da smo zadovoljni do sada postignutim, kao i činjenicom da se na dualni model stručnog obrazovanja u Srbiji više ne gleda kroz prizmu predrasuda, već kao na jedan od načina za izgradnju konkurentne privrede, ali i mogućnost za mlade da se brže osamostale i imaju pred sobom više opcija za razvoj svoje karijere.

* Koliko škola, i u koliko gradova/opština, je uključeno u ovaj sistem?

– U tekućoj školskoj 2019/2020. godini, u dualno srednje stručno obrazovanje uključeno je više od 6.000 učenika koji se za neki od 37 obrazovnih profila obučavaju, učeći kroz rad, u 880 kompanija, u 48 opština i gradova. Dualno obrazovanje je najzastupljenije u sektorima metalske i mašinske industrije (posebno auto industrije), zatim prehrambene, tekstilne i drvne industrije, kao i građevinarstva, turizma i ugostiteljstva, trgovine i saobraćaja (logistika i špedicija, avio saobraćaj).

* Zanimljivo je da je na samom početku primene modela dualnog obrazovanja odnos domaćih i stranih poslodavaca koji su bili spremni da uđu u taj projekat bio je 50:50 odsto. Kakva je sada situacija? Ima se utisak da raste broj domaćih preduzeća zainteresovanih za tu priču?

– Iako su se velike kompanije, posebno strane, koje imaju iskustva sa dualnim obrazovanjem u zemljama iz kojih dolaze, među prvima uključile u pilot projekte, otvorile vrata đacima i učestvovale u kreiranju obrazovnih profila, ipak danas dualno obrazovanje u Srbiji nose najmnogobrojnija, mala i srednja preduzeća. Značajan je i broj mikro privrednih subjekata, koje će morati da se povežu u trening alijanse, kako bi mogli da prođu proces akreditacije, tj. provere ispunjenosti uslova za organizaciju učenja kroz rad. Te kompanije su voljne da uđu ili, ako su se već uključile, da ostanu u tom procesu. S druge strane, u praksi se suočavaju sa slabijim kapacitetima da odgovore propisanim uslovima i izazovima. To, praktično, znači da nemaju dovoljan broj zaposlenih pa im je teže da obezbede radnike koji će biti spremni da se posvete obuci đaka, a i neke zakonske odredbe, na primer one kojima je propisano obavezno fizičko prisustvo časovima – obukama za instruktore, otežavaju im uključivanje u dualno obrazovanje. To je jedan od izazova razvoja dualnog obrazovanja na kojem će se intenzivno raditi u narednih par meseci, kako bi se omogućilo da se što veći broj mikro privrednih subjekata uključi u taj projekat.

* U ovom trenutku aktuelno je 37 dualnih profila. Da li se prilikom utvrđivanja profila osluškuju potrebe privrede i tržišta rada i šta se još od novih profila, kakav je recimo e-trgovac, može očekivati?

– Lista obrazovnih profila uvek se utvrđuje u dogovoru sa privredom, uz uvažavanje ne samo njihovih potreba za određenim kadrovima, već i mogućnosti da podrže dualni način obrazovanja iz ugla bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, kapaciteta za realizaciju plana učenja kroz rad, ali i drugih uslova propisanih Zakonom. Tako će se, recimo, na inicijativu privrednika, na listi novih „dualnih“ profila na čijem će razvoju raditi Agencija za kvalifikacije i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja naći, na primer, gumar, modelar odeće, mehaničar tekstilnih mašina, monter telekomunikacionih mreža, tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera, plastičar. Ovih dana se intenzivno radi na finalizaciji te liste, kao i na izradi Plana za uključivanje poslodavaca u dualno obrazovanje u narednoj školskoj godini. Pored toga, sa kolegama iz Agencije i ZUOV se kontinuirano sagledavaju mogućnosti unapređenja obrazovnih profila koji su već u sistemu kao dualni, polazeći od postojećih iskustava privrednika u njihovoj realizaciji.

* Koliko je, posmatrano iz perspektive potencijalnih investitora, važno da znaju da su njihovi budući radnici prošli kroz ovakav model obrazovanja?

– Postojanje dualnog modela, kako u srednjem tako i u visokom obrazovanju, kao i regulatornog okvira, jedan je od faktora koji opredeljuje strane investitore pri izboru lokacija za ulaganja. Činjenica da postoje kadrovi koji su sticali praktično, primenljivo znanje i razvijali veštine za rad u realnom radnom okruženju, pokazatelj je da se u Srbiji ozbiljno razmišlja o privrednom i društvenom razvoju a na duži rok preduzimaju se neophodne aktivnosti za dostizanje postavljenih ciljeva.

* Ovaj model obrazovanja u Srbiji se razvija uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), Austrijske privredne komore i Nemačko-srpske privredne komore (AHK). U kojoj meri se iskustva Austrije, Nemačke i Švajcarske u oblasti dualnog obrazovanja, ali i digitalizacije privrede, mogu primeniti u Srbiji?

– Partneri iz Nemačke, kroz GIZ projekat „Reforma stručnog obrazovanja“, su među prvima pružili podršku školama i kompanijama u unapređenju saradnje u pravcu uvođenja dualnog modela obrazovanja. Potom su se uključili partneri iz Austrije, pre svega Privredne komore Austrije koja uz finansijsku pomoć Austrijske razvojne agencije i ekspertsku podršku Instituta za razvoj obrazovanja IBW, daje doprinos jačanju kapaciteta Privredne komore Srbije, kako bi bila na usluzi privrednicima spremnim da se uključe u realizaciji dualnog obrazovanja. Doprinos Švajcarske ogleda se kroz uvođenje Masterplana, akta namenjenog boljem upravljanju i koordinaciji celokupnog reformskog procesa, koji je razvio Švajcarski ekonomski institut i nacionalni istraživački institut – Centar za obrazovne politike (COP) u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i PKS. U toku je priprema za realizaciju Cost benefit analize uticaja i efekata dualnog obrazovanja na kompanije koju će, kako je najavljeno, finansirati Švajcarska. Srbija koristi iskustva i primere dobre prakse partnerskih zemalja kako bi razvila i unapredila sopstveni model dualnog obrazovanja. Primenjujući ta iskustva možemo umanjiti rizike i izbeći greške, a svako od ponuđenih rešenja partnerskih zemalja se razmatra u kontekstu domaćeg društveno-ekonomskog ambijenta i planova rasta i razvoja. Od velike koristi je i značajan broj kompanija iz tih partnerskih zemalja koje posluju u Srbiji i time, pored tehnološkog know-how, prenose i ova model, relevantan za razvoj kadrova.

Dualno obrazovanje kao izvozni proizvod

* Predsednik AHK Srbija Martin Knap izjavio je nedavno da je dualno obrazovanje doprinelo razvoju nemačke privrede naglašavajući da je to, u periodu posle 2008, bio jedan od najboljih izvoznih proizvoda. Dobro zvuči, ali da li je realno da u nekom trenutku dualno obrazovanje postane značajan izvozni proizvod Srbije?.

– Ne samo da je realno, nego je i izvesno i već se na tome radi. Naime, u pripremi je projekat Komorskog investicionog foruma, koji okuplja privredne komore zemalja Zapadnog Balkana. Ekspertsku podršku realizaciji tog projekta, čiji je cilj da utvrdi mogućnosti za razvoj zajedničkih obrazovnih profila za formalno obrazovanje kadrova po modelu dualnog obrazovanja u skladu sa potrebama privrede regiona, treba da pruži Privredna komora Austrije, a finansijsku Austrijska razvojna agencija. Zajednički standardi zanimanja bi omogućili lakše kretanje radne snage u regionu i mogućnost priznavanja kvalifikacija. Uvažavajući rastuće tendencije digitalizacije radnih procesa, nastavni planovi i programi tih obrazovnih profila podrazumevaju i razvoj digitalnih kompetencija. Osim jačanja kapaciteta regionalnih privrednih komora još jedna važna komponenta projekta je i razvoj virtuelne regionalne poslovne akademije. PKS prednjači u svim tim aktivnostima, jer ima najrazvijeniji model dualnog obrazovanja u regionu i uspostavljen zakonodavni okvir. Ima i višegodišnju tradiciju u neformalnom obrazovanju i oformljenu Poslovnu akademiju, kao i razvijenu platformu za onlajn obučavanje.