Izbor prvog predsednika i šefa diplomatije Evropske unije predstavlja dobru vest za države Zapadnog Balkana, budući da otvara put za brži proces evrointegracija, saglasni su u oceni sagovornici Danasa. Prema njihovom mišljenju, iako je suviše rano govoriti kada će ovaj region ostvariti ambicije o pridruživanju Uniji, imenovanjem belgijskog premijera Hermana van Rompuja i britanske političarke Ketrin Ešton na prestižne funkcije, Zapadni Balkan dobio je „direktne sagovornike“, od čega će sve zemlje imati koristi.
– Konačno prevazilaženje institucionalne krize Unije, koja je počela još u maju 2005, kada su birači u Francuskoj i Holandiji na referendumu odbacili predlog ustava EU, označila je uklanjanje prepreke za članstvo Zapadnog Balkana, koji je u teškom položaju jer je okružen državama koje su se u proteklom periodu pridružile Uniji – ocenjuje Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka. Prema njegovom mišljenju, izbor prvog predsednika i šefa diplomatije takođe predstavlja šansu da jasnije bude artikulisana inicijativa Grčke da države ovog regiona postanu članice Unije 2014.
Seška Stanojlović, dugogodišnja spoljnopolitička novinarka, naglašava da posebno ohrabruje prva izjava Van Rompuja posle preuzimanja predsedničke dužnosti, u kojoj se ističe značaj nastavka procesa proširenja EU. „Van Rompuj je preneo stav da je već postignut konsenzus o potrebi da se Zapadni Balkan što pre pridruži EU, što je umnogome rezultat angažovanja nove američke administracije, jer će na taj način biti stabilizovano ovo područje“, tvrdi naša sagovornica.
Sličan stav zastupaju Tanja Miščević, vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka, i Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, koji ocenjuju da je prva šefica diplomatije Unije Ketrin Ešton takođe snažna zagovornica ideje o evrointegracijama. „Dvoje zvaničnika dolaze iz država koje podržavaju proširenje EU. Ipak, ostaje pitanje u kojoj meri poznaju situaciju na Zapadnom Balkanu. Sudeći prema njihovom dosadašnjem iskustvu, nisu mnogo upoznati s prilikama u regionu, što nam daje mogućnost da im se sami nametnemo“, ističe Miščevićeva.
Sagovornici Danasa smatraju da je izbor ličnosti koje će u narednom periodu voditi EU jedan od najvažnijih rezultata Lisabonskog ugovora, osmišljenog u cilju pokretanja procesa reformi, s obzirom na činjenicu da će na taj način Unija konačno dobiti šansu da „progovori jednim glasom“ na međunarodnoj političkoj sceni. „EU želi da postane efikasniji globalni akter bez obzira na činjenicu što Unija predstavlja nezavršeni proces i gradilište. Lisabonski ugovor je dao vetar u jedra EU, a ukupna svetska kretanja ukazuju na to da EU mora da im se prilagodi da bi bila u rangu sa svetskim akterima kao što su SAD, Kina i države „Brika“- Brazil, Indija, Rusija“, naglašava Simurdić.
Prema mišljenju Simića, Evropa je na taj način dobila i „jedinstven telefonski broj“, koji će moći da „okrenu“ oni koji žele da čuju mišljenje EU o međunarodnim pitanjima, što predstavlja odgovor na pitanje bivšeg državnog sekretara SAD Henrija Kisindžera ‘koga da pozovem kada želim da razgovaram sa Evropom’. U tom kontekstu, Mišćevićeva ocenjuje da je značajan podatak da prvi predsednik dolazi iz Belgije, države koja se u prethodnom periodu suočila s unutrašnjim problemima i podelama. „Van Rompuj je kao premijer uspeo da prevaziđe izazove, tako da postoji verovatnoća da će biti dobar predsednik EU“.
Prema mišljenju Simurdića, prvi predsednik EU imaće zadatak da predstavlja Uniju na međunarodnoj sceni, zbog čega je dobio podršku „velikih igrača“. „Najveće države EU nisu želele da funkcija predsednika Unije zaseni njihove nacionalne lidere. Tražio se političar koji mora da ispuni određene kriterijume – da bude narodnjački orijentisan, da bude pripadnik desnog centra (budući da su desničari odneli pobedu na evropskim izborima) da dolazi iz male, ali uticajne države i da bude sposoban da predstavlja Uniju, pošto je posao predsednika EU da predstavlja Uniju, a ne njome da rukovodi“.
S druge strane, Stanojlovićeva smatra da je „led“ na predsedničkoj funkciji trebalo da probije neka „snažna politička ličnost“, a ne zvaničnik koji nije poznat javnosti na Starom kontinentu. „Mislim da je bilo i boljih ličnosti čija imena su prethodnih sedmica pominjana u tom kontekstu, ne samo bivši britanski premijer Toni Bler već i nekadašnja predsednica Irske Meri Robinson. EU nije obezglavljena, ali je na njenom čelu glava o kojoj ne znamo dovoljno. Ipak, možda će Van Rompuj pokazati zavidne predsedničke kvalitete.“
Veliki korak napred
Sagovornici Danasa ocenjuju da je sasvim logičan izbor žene za prvog šefa diplomatije Unije. Miščevićeva navodi da takva odluka predstavlja „veliki korak napred“, budući da „označava kraj izvesnog vida diskriminacije koja je postojala u EU“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
