– Šefovi država i vlada Evropske unije uklonili su na juče završenom samitu u Briselu veliku prepreku za stupanje na snagu Lisabonskog sporazuma time što je Češkoj odobren generalni izuzetak od Povelje osnovnih prava Unije. Fredrik Rajnfelt, predsednik vlade Švedske koja predsedava EU do kraja godine, obavestio je novinare da je prihvaćen zahtev za izuzeće Češke od povraćaja imovine sudetskim Nemcima, što je zahtevao češki lider Vaclav Klaus.
„Postigli smo dogovor jer su evropski lideri pokazali snažnu želju za saradnjom“, naglasio je Rajnfelt. Imajući u vidu takav razvoj situacije, potrebno je da Ustavni sud Češke u utorak odbaci prigovore grupe od 17 senatora bliskih Klausu na toj dokument i potvrdi da je Ugovor u saglasnosti s Ustavom, nakon čega bi predsednik države trebalo da potpiše sporazum. Većina učesnika samita u Briselu izrazila je uverenje da će pitanje Ugovora najzad biti rešeno i da će dokument o reformama Unije stupiti na snagu 1. januara naredne godine.
Iako je uoči sastanka švedski premijer izjavio da zvanični razgovori o mogućim kandidatima za prvog predsednika EU neće biti pokrenuti pre stupanja na snagu Ugovora, pojedini krugovi u Briselu tvrde sa su učesnici samita najviše pažnje posvetili toj temi. Tri kandidata slove za glavne favorite za stupanje na novu funkciju – Toni Bler, nekadašnji britanski premijer, Žan Klod Junker, predsednik vlade Luksemburga i Jan Piter Balkenende, holandski premijer.
Mada je Bler doživljavan kao ličnost koja ima najviše šansi da preuzme kormilo Unije, stiče se utisak da britanski političar gubi podršku. Kao argument za takav stav navodi se činjenica da predsednik Francuske Nikola Sarkozi, nekada vatreni zagovornik Blerove kandidature, počinje da zastupa neutralan stav. Takođe, mnogi smatraju da Britanac ne bi trebalo da predvodi Uniju jer njegova država nije član evrozone. Imajući u vidu činjenicu da su u prošlosti neretko postizani kompromisi u „pet do 12“, postoji mogućnost da će šef EU postati političar koji nije pominjan kao kandidat za tu funkciju.
Učesnici samita u Briselu veliku pažnju posvetili su i raspravama o klimatskim promenama. Iako će svetski samit na kojem bi trebalo da se postigne dogovor o dokumentu koji će zameniti Kjoto protokol biti održan za manje od dva meseca u Kopenhagenu, lideri Unije nisu uspeli da postignu saglasnost o tom pitanju Istočnoevropske države, u kojima se još koriste elektrane na ugalj i koje se ističu neracionalnom upotrebom energije, zbog čega se smatraju većim zagađivačima životne sredine od zemalja na zapadu kontinenta, ne slažu se s predlozima o smanjenju emisije štetnih gasova. Istovremeno, zemlje nekadašnjeg istočnog bloka nemaju dovoljno sredstava za ulaganje u obnovljive izvore energije. S obzirom na razlike u stavovima između država članica, postoji mogućnost da će uoči sastanka u danskoj prestonici biti održan još jedan samit EU posvećen klimatskim promenama, u cilju postizanja konsenzusa.
Dezmond Tutu kritikovao Poljsku
Varšava – Dobitnik Nobelove nagrade za mir, južnoafrički biskup Dezmond Tutu oštro je kritikovao Poljsku i druge nove članice Evropske unije jer blokiraju dogovor Unije o finansiranju suzbijanja klimatskih promena u siromašnim zemljama sveta, javili su juče poljski mediji. „Poljski premijer Donald Tusk nastoji da se smanji pomoć zemljama u razvoju. Sada Poljska spada u 50 najbogatijih zemalja sveta sa bruto domaćim proizvodom (BDP) po glavi stanovnika većim nego što ima Kina, i 20 puta većim nego što ima Mozambik. Ali nije uvek bilo tako“, poručio je biskup Tutu u pismu koje su u kuloarima dobili učesnici samita EU u Briselu. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
