Kako su 1998. izgledali protesti zbog gašenja Danasa?

Analizirane su njegove odredbe, objavljivane reakcije, praćena sudbina ugašenih medija…

„Ukoliko ih sada ne zaustavimo, svi ćemo završiti u logoru“. Ovim rečima se okupljenima na Trgu Nikole Pašića koji su protestovali zbog gašenja Danasa, Naše borbe i Dnevnog telegrafa obratila kolumnistkinja Danasa Borka Pavićević. Na protestu, koji se održavao svakog dana od kada je stavljen katanac na nezavisne medije, istaknut je zahtev da se mediji oslobode, a vlast optužena da “pokušava da sakrije ružnu istinu u kojoj Srbija živi“.

Odredbe Zakona o informisanju osudile su sve opozicione stranke. Veroljub Stevanović, član Predsedništva SPO je ocenio da su idejni tvorci novog zakona SRS I JUL, ali da je i SPS, koji ih je podržao, odgovoran za donošenje jednog zakonskog projekta, čiji je cilj da zastraši ljude u medijima i da prikrije sve što se radilo i što se radi. Ljiljana Lučić, potpredsednica DS-a je Zakon o informisanju ocenila kao anticivilizacijski, dodajući da izgleda da „deset godina krivotvorenja stvarnosti očigledno nije bilo dovoljno da sakrije politiku režima“. Rebeka Srbinović, portparol Nove Demokratije je novi zakon videla kao „proizvod nazadne političke doktrine grupe demagoga koja trenutno vlada u Srbiji“.

Studentski klub DSS-a je u ironičnom saopštenju istakao da daju “punu podršku predsedniku Miloševiću, koji je hrabrom državničkom odlukom, bez mešanja spolja, obezbedio da se kosovska kriza reši mirnim putem, sačuva integritet SRJ I potpuna integrisanost Kosova u pravni život Srbije”. Na kraju saopštenja istaknuto je da su izneti stavovi u potpunom neskladu sa njihovim uverenjima, ali da je takvo saopštenje jedino dopušteno novim Zakonom o informisanju.

Ovakve reakcije naišle su na zadovoljstvo tadašnjeg ministra informisanja Aleksandra Vučića, koji je u njima video potvrdu slobode informisanja. On je na konferenciji za novinare dao tumačenje odredbi Zakona o informisanju. “Vladu slobodno kritikujte. Informacije, poput onih iz ekonomske sfere, ne spadaju u kršenje normi. Neće se za netačnu vest plaćati 800.000 dinara, već samo za onu kojom se narušava ustavni poredak zemlje, zatim za reemitovanjue stranih progama i povređivanje prava ličnosti”, kazao je Vučić tvrdeći da je zakon u skladu sa deklaracijom UN o pravima građana.

Na konzumaciju zakona nije se dugo čekalo. Svega tri dana od usvajanja, na zahtev Patriotskog saveza Beograda pokrenut je prekršajni postupak protiv nedeljnika Evropljanin. Na Patriotski savez, ali ni na prekršajnog sudiju Mirka Đorđevića nije uticalo to što je sporni tekst objavljen dva dana pre usvajanja zakona po kojem se tereti Evropljanin. “Nisam osnivač lista Evropljanin već njegov pokretač pa ste, gospodo patriote, promašili metu. Ne osećam se krivim, jer su tekstovi napisani a novine objavljene pre donošenja Zakona o informisanju”, izjavio je u sudu Slavko Ćuruvija, pokretač Evropljanina.

Drakonske odredbe Zakona o informisanju pomalo su tih dana gurnule u stranu podjednako štetne odredbe Zakona o univerzitetu. A i one su krajem oktobra ‘98 bile veoma opipljive. Kako je pisala Danasova Lidija Jovetić, po nalogu dekana Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Vladana Teodosića, momci koji su iznajmljeni u nekoj od mnogobrojnih firmi koje se bave “obezbeđivanjem ljudi i imovine” dežurali su na ulazu u amfiteatar ETF-a i sprečavali “nepodobne” profesore da održe čas. Akademik Branko Popović je iz tog razloga čas iz predmeta “Osnovi elektrotehnike” održao ispred zgrade fakulteta. “Ovo je najneobičnije predavanje koje sam držao u životu, a predavanja sam držao po celom svetu. Nigde nisam morao da izađem napolje ali takođe, nigde nisam imao studente, kao što ste vi, koji razumeju da želim samo da prenesem znanje I ništa više, a da tu, politika nikada ne sme da ima svoje mesto.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.