Ukrajina strahuje da je naredna meta Rusije

Već 17 godina nekoliko zemalja bivših satelita i republika Sovjetskog Saveza neguju svoje demokratije, a sve polaze od premise da su dani ruske dominacije gotovi.
Događaji u Gruziji tokom protekle nedelje neke su navele na razmišljanje o toj ideji. Poljska je objavila da je postigla dogovor sa Vašingtonom o raspoređivanju delova američkog raketnog štita na svojoj teritoriji, nakon višemesečnih razgovora. Tada je ruski general rekao da bi odluka Poljske mogla izazvati nuklearnu odmazdu Rusije, šaljući znake drhtanja kroz region.
Osećaj uzbune, kažu analitičari, možda je najjači u Ukrajini. Od Narandžaste revolucije 2004, koja je donela prozapadnog predsednika Viktora Juščenka na vlast, Ukrajina je trn u oku za Moskvu, iako možda Juščenko nije tako oštar govornik portiv Moskve kao što je to gruzijski predsednik Mihail Sakašvili. „Mi smo sledeći“, kaže Tanja Midruk, stanovnica Kijeva. „Pre ili kasnije naš predsednik će reći ili učiniti nešto što će možda biti prejako i tada će početi“.
Ukrajina je malo učinila da pridobije Rusiju od početka krize na Kavkazu. U sredu, kijev je saopštio da će ograničiti kretanja ruske crnomorkse flote u Sevastopolju, na obalama Ukrajine. U petak, ministarstvo inostranih poslova izdalo je saopštenje u kojem se navodi da je ta zemlja spremna da zapadnim državama omogući pristup njenom sistemu za raketna upozorenja.
„Šta se događalo ovde prošle nedelje sasvim sigurno je izazvalo šok ne samo u Gruziji već i u mnogim drugim državama“, kaže Peter Semnebi, specijalni predstavnik za Južni Kavkaz u EU. „Mnogo ljudi će, kao rezultat svega, želeti da izgradi bliže odnose sa svojim zapadnim partnerima što je pre moguće“.
Tenzije između Rusije i Ukrajine na visokom su nivou već godinama. Juščenko, kao i Sakašvili u Gruziji, pokušava da uspostavi bliže veze sa Zapadom, uključujući i članstvo u NATO, za koji Rusija tvrdi da preti njenoj bezbednosti. Početkom 2006. Rusija je ukinula snadbevanja Ukrajine prirodnim gasom, u manevru da oslabi vladu Juščenka.
Rastuća nacionalistička osećanja među drugim segmentima društva, kao i širenje trgovinskih i kulturnih veza sa Zapadom, dodatno komplikuju političku situaciju.
Na pitanje da li je budućnost Ukrajine sa Rusijom ili EU, Lena Stepnevska, radnik u građevinskoj kompaniji, izabrala je Rusiju. „Volela bih da verujem da će to biti Rusija, jer smo mi bratske nacije i podržavamo jedna drugu“.
Iako podržava NATO i EU, Anatolij Gricjenko, šef nacionalnog bezbednosnog komiteta u parlamnetu Ukrajine, kaže da se Rusija ne može ignorisati. „Rusija neće sutra nestati. Uvek ćemo se buditi ovde a ne u Kanadi“. Baltička država ipak je zabrinuta povodom toga šta nova dominacija Rusije znači za nju, iako je postala članica NATO 2004. i ima stoga veću zaštitu. „U javnosti postoji sasvim sigurno doza zabrinutosti“, kaže estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves. Dok se on plaši da će Rusija izvršiti invaziju na Estoniju, Ilves naglašava oszbiljne posledice ruske akcije u Gruziji pod izgovorom čuvanja međunarodnog poretka. Estonija je inače bila prva država koja je obezbedila pomoć za Gruziju.