Plan Pariza i Berlina, prema rečima francuskog predsednika Fransoa Olanda, jedna je od poslednjih prilika da se dođe do mira u Ukrajini. „Ako ne nađemo kompromis, veći i trajan mirovni sporazum, mi vrlo dobro znamo šta je naredni scenario. On ima ime, zove se rat“, rekao je Oland.
On je to kazao pošto se vratio iz Moskve, gde je juče sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel pet sati razgovarao o Ukrajini, pokušavajući da nađe rešenje za tu zemlju. Oni kasnije novinarima ništa nisu rekli o nacrtu mogućeg sporazuma. Nemačka kancelarka je u subotu rekla da veruje da ukrajinska kriza ne sme biti vojno rešena. Zapadni mediji su preneli da su primirje, razdvajanje sukobljenih strana, razmeštaj „plavih šlemova“ UN i pregovori o federalizaciji zemlje, slične Dejtonu, verovatno ključne tačke mirovnog plana.
Demilitarizovana zona
Francuski predsednik Fransoa Oland predlaže širu demilitarizovanu zonu između sukobljenih strana u Ukrajini, kao i veću autonomiju za pobunjene istočne regione zemlje. U intervjuu za TV Frans 2 Oland je rekao da se u planu o kojem se pregovara predviđa demilitarizovana zona širine između 50 i 70 km, prenosi AP, pri čemu se založio za „prilično jaku“ autonomiju istoka Ukrajine.
Francuski predsednik i nemačka kancelarka Angela Merkel ovih dana predvode živu diplomatsku aktivnost u cilju smirivanja krize između Ukrajine i Rusije. Prema podacima UN, više od 5.300 ljudi je poginulo otkad su otpočeli sukobi u Istočnoj Ukrajini aprila prošle godine. U poslednje dve nedelje sukobi su intenzivirani.
Merkel o neizvesnosti
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je neizvesno da li će francusko-nemačka inicijativa za mir u Ukrajini uspeti. „Nakon razgovora koji smo francuski predsednik i ja imali u Moskvi, nije izvesno da li će ona uspeti“, rekla je Merkelova na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, kojoj prisustvuju i ukrajinski predsednik Petro Porošenko i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
„Ali po mom mišljenju i mišljenju francuskog predsednika, definitivno vredi pokušati. Verujem da toliko dugujemo onima koji su ugroženi u Ukrajini“, kazala je Merkelova.
Nemačka kancelarka je naglasila da „kriza ne može biti rešena vojnim putem“ i dodala da su „značajni koraci“ neophodni kako bi se „udahnuo život“ mirovnom sporazumu, postignutom u Minsku u septembru prošle godine, koji je u više navrata kršen, prenele su agencije. Merkelova će danas nastaviti novu rundu diplomatskih napora na okončanju konflikta u Ukrajini.
Nemačka kancelarka bi trebalo da se sastane u Minhenu sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem i njegovim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, kao i ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom i američkim potpredsednikom Džoom Bajdenom. U centru pažnje razgovora zvaničnika, koji prisustvuju Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, biće novi nacrt dokumenta dogovoren na sastanku Putina, Merkelove i Olanda u Moskvi.
Nikakvi detalji nisu objavljeni u vezi s razgovorima vođenim u Moskvi, ali novi plan će najverovatnije biti zasnovan na sporazumima iz Minska postignutim u septembru prošle godine. Iz Kremlja je najavljeno da će preliminarni rezultati tog rada biti izneti u nedelju, kada će telefonom razgovarati lideri „Normandijskog kvarteta“ – Oland, Merkelova, Putin i Porošenko.
Bez ratnih bubnjeva
Rusija „nema nameru da bilo s kim ratuje“, naglasio je Vladimir Putin dan nakon razgovora o rešavanju ukrajinske krize s Fransoom Olandom i Angelom Merkel. „Ni sa kim ne želimo da ratujemo. Želimo da sarađujemo sa svima“, rekao je Putin, dok je nekoliko sati ranije Oland rekao da je mirovni plan „poslednja prilika da se izbegne rat. Nikakva informacija o sadržaju razgovora nije objavljena posle razgovora tri lidera u Kremlju.
Portparol Putina Dmitrij Peskov rekao je da je „trenutno u toku rad na nacrtu teksta mogućeg zajedničkog dokumenta o primeni sporazuma iz Minska, koji bi uključivao predloge predsednika Ukrajine (Petra Porošenka) i Putina“. „Hvala Bogu, nema rata, ali je sigurno da postoji pokušaj ometanja našeg daljeg razvoja. Postoji pokušaj „zamrzavanja“ svetskog poretka s jednim svetskim liderom, koji se ustoličio poslednjih decenija posle raspada Sovjetskog Saveza“, rekao je Putin. „Taj lider misli da može sebi sve da priušti, ali drugima ne dozvoljava ništa bez njegovog odobrenja i ako nije u njegovom interesu. Takav svetski poredak ne odgovara Rusiji“, rekao je Putin i dodao da njegova zemlja „ne može da živi u situaciji poluokupacije“. Zbog sukoba u istočnoj Ukrajini, koji je počeo pre deset meseci i odneo više od 5.300 života, odnosi između Rusije i Zapada su na najgorem nivou od kraja Hladnog rata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
