Ukrajina za mir i za zid na granici s Rusijom

Kao što je u utorak odbacio navode odlazećeg predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Barosa da mu je Putin preko telefona rekao da „ako hoće može da uđe u Kijev za dve nedelje“ kao pogrešno protumačene, Peskov je juče reagovao na vest o prekidu vatre plasirane u svetskim medijima pod oznakom „hitno“ rekavši da Putin ne može da dogovori primirje.

„Putin i Porošenko nisu dogovorili prekid vatre u Ukrajini zato što Rusija ne učestvuje u sukobu, oni su samo razgovarali o načinu kako da se konflikt primiri“, rekao je Peskov za agenciju RIA Novosti.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk potom je izgovorio reči koje ne upućuju na optimizam – da njegova zemlja planira da na granici sa Rusijom izgradi zid ili ogradu. „Želimo pravu zaštitu“, rekao je Jacenjuk u Kijevu, prenosi agencija DPA. On je rekao da bi zid trebalo da bude izgrađen duž 2.000 kilometara granice, a „zamislivo je i postavljanje ograde sa električnom strujom, uz postavljanje mina i bodljikave žice“. To bi koštalo oko 100 miliona evra.

Putin je, pak, najavio da bi sporazum o rešavanju krize mogao da bude postignut sutra. On je, takođe za RIA Novosti, rekao da su se njegova i gledišta Petra Porošenka približila. Rešenje bi, rekao je Putin, trebalo da znači da ukrajinske oružane snage prekinu ofanzivu u Donbasu (Donjeck i Lugansk) i da tamo dođu međunarodni posmatrači. Uz to bi trebalo da idu razmena zarobljenika i stvaranje koridora za izbeglice i dostavu humanitarne pomoći.

„Proruski separatisti u Donbasu saopštili su da se trupe ukrajinske vlade u tom regionu masovno povlače. Pozdravili su Porošenkovu najavu o prekidu vatre, ali sa skepsom. Ako Kijev to ozbiljno misli, pobunjenici su spremni za političko rešavanje konflikta“, izveštava Frankfurter algemajne cajtung. Posmatrači u Kijevu, dodaje list, sumnjaju da se Porošenko opredelio za prekid vatre zbog poslednjih poraza svoje vojske kako bi prikupio nove snage.

Pošto je Kremlj demantovao dogovor Putina i Porošenka, vlada u Kijevu sa svog veb sajta uklonila je vesti o „trajnom“ primirju, zadržavši samo navode da je dogovoren „režim prekida vatre“.

Reagujući na vesti o navodnom prekidu vatre, premijer takozvane Donjecke Narodne Republike Andrej Purgin izjavio je da je „potpuno iznenađen“ jer se Putin prethodno nije konsultovao s pobunjenicima. „Dok god su ukrajinske snage na teritoriji Donjecke Narodne Republike, tamo ne može biti prekida vatre“, rekao je AP-u Vladislav Brig, još jedan predstavnik pobunjenika.

„Previše je rano reći“ koliko su ozbiljni izveštaji o prekidu vatre, izjavio je juče u Talinu predsednik Sjedinjenih Država Barak Obama dovodeći i dalje pod sumnju poteze Rusije. Na konferenciji za novinare u Talinu, gde je doputovao, uoči današnjeg NATO samita u Velsu, da potvrdi podršku Zapada pribaltičkim državama, Obama je rekao da se ne može postići realistično političko rešenje „ako Rusija jasno kaže ‘nastavićemo da šaljemo tenkove i vojsku i oružje i savetnike maskirane u separatiste’ i ako kaže da je jedino moguće rešenje da Ukrajina ustupi svoju teritoriju i suverenitet“.

Obama je kazao da Rusija sprovodi agresiju na Ukrajinu i poručio Estoniji u kojoj, kako podseća Bi-Bi-Si, četvrtinu stanovništva čine Rusi, da „nikad neće ostati sama“. Portparolka šefice diplomatije EU Ketrin Ešton izjavila je da se rad na novim sankcijama Rusiji, najavljenim prošle nedelje na samitu u Briselu, nastavlja zato što dogovor o prekidu vatre nije potvrđen.

Mongolija potpuno energetski zavisna

Ulan Bator – Ruski predsednik Vladimir Putin juče je doputovao u petočasovnu radnu posetu Mongoliji. Putin je sa predsednikom Mongolije Cahijaginom Elbegdordžom razgovarao o povećanju trgovine između dve zemlje i unapređenju saobraćajnih veza. Mongolija gotovo u potpunosti zavisi od Rusije što se tiče uvoza benzina i dizela i u velikoj meri i struje. Rusija je vlasnik 51 odsto mongolske železnice i 49 odsto najvećeg državnog rudnika bakra. FoNet

EU razmatra i sportske sankcije

Brisel – Evropska unija razmatra mogućnost uvođenja sportskih sankcija Rusiji zbog umešanosti u ukrajinsku krizu, ali diplomate navode da je u ovoj fazi malo verovatno da će na meti biti velika takmičenja, kao što je Svetski kup 2018. Jedan evropski zvaničnik upoznat sa predlogom, rekao je danas da se razmatraju sportske sankcije u okviru priprema EU za predlaganje novih mera protiv Rusije do idućeg vikenda. Diplomate tri zemlje članice su, međutim, rekle da nije realno očekivati da će Unija sada uvesti sportske sankcije. Oni kažu da je verovatnije da će ambasadori 28 zemalja članica tražiti produbljavanje postojećih sankcija protiv desetina ruskih zvaničnika, ruskih banaka i vojne industrije. Beta