Ukrajina traži izručenje bivšeg obaveštajca Andrija Naumova zbog sumnje da je izvršio više krivičnih dela iz opšteg kriminala, ali ne i zbog veleizdaje, što ne znači da ga uskoro neće osumnjičiti i za to krivično delo, rekla je advokatica Tanja Savić, braniteljica Naumova, nakon sednice u Višem sudu, na kojoj je čitana zamolnica Ukrajine za njegovu ekstradiciju.
„Naumov je ponovio da izručenje smatra smrtnom kaznom, i da se boji za svoj život, ukoliko bude vraćen u Ukrajinu, jer je na njega pokušan atentat 3. decembra 2020. godine. Za to delo je izrečena presuda počiniocu, ali se nalogodavac još ne zna“, rekla je Savić novinarima.
Prema pisanju medija, nakon odlaska Naumova iz zemlje, neposredno pred invaziju Rusije, ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski proglasio ga je za izdajnika i oduzeo mu čin generala, a Generalno tužilaštvo Ukrajine je 13. marta ove godine pokrenulo pretkrivičnu istragu zbog sumnje u veleizdaju.
Današnja sednica u niškom Višem sudu Sednica na kojoj je čitana zamolnica održana je iza zatvorenih vrata, a sudinica za prethodni postupak Jelena Miladinović nije dozvolila novinarima da joj prisustvuju, uz obrazloženje da Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima obavezuje državne organe da podatke u vezi sa tim predmetima smatra tajnom.
Naumov je prilikom prolaska pored novinara, sa lisicama na rukama, pokazao dva prsta koja znače slovo “V”, u znak pobede.
„Naumovu se u optužnici stavljaju na teret lakša krivična dela, kao što su zloupotreba službenog položaja ili pronevera, i to iz još 2018. godine, dok je bio rukovodilac u Državnoj agenciji za upravljanje zonom isključenja nuklearne elektrane u Černobilju”, rekao je advokat Milan Petrović, koji, takođe, zastupa Naumova.
On je kazao da ih je ukrajinsko tužilaštvo u avgustu ove godine izvestilo da se protiv Naumova ne vodi nikakav krivični postupak ili istraga, a mesec dana kasnije ih obavestilo da je protiv njega pokrenuta istraga zbog nekoliko krivičnih dela, te se ne isključuje mogućnost ni da se “pojavi navodna veleizdaja”.
On je kazao da postupak protiv njegovog branjenika ne može da se vodi po Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći jer, kako je ocenio, za to nisu ispunjeni uslovi, nema dokaza, te se čak i ne zna ko je podneo zamolnicu za izručenje.
Advokat Petrović je i u timu branilaca nemačkog državljanina Aleksandra Akste, koji je uhapšen zajedno sa Naumovim, 7. juna ove godine, na graničnom prelazu iz Srbije ka Severnoj Makedoniji.
On je kazao da Nemačka ne traži izručenje Akste, da je slučaj u predistražnoj fazi, te da je jedina veza Akste sa Naumovim što mu je prodao automobil, a nakon toga bio u Naumovom vozilu.
Braniocima Akste pre mesec dana se priključio i Vladimir Đukanović, advokat i funkcioner SNS-a, koji između ostalog zastupa osumnjičene u slučajevima Jovanjica i Hrkalović.
Bivši visoki ukrajinski obaveštajac i Aksta se sumnjiče za krivično delo pranje novca, koje su izvršili tako što su zajednički pokušali da preko granice prenesu više od 600.000 evra i oko 125.000 dolara u gotovini, kao i drago kamenje, čija je vrednost procenjena na oko 6.500 evra.
Policija je navela da se „sumnja da potiču iz kriminalnih delatnosti“.
Postupak pred Višim sudom u Nišu povodom zamolnice za izručenje Naumova nastavlja se 3. novembra.
Kakav je dalji postupak?
Nakon podošenja zamolnice Ukrajine, sudija za prethodni postupak utvrđuje da li postoje pretpostavke za izručenje, a vanpretresno veće nakon toga donosi rešenje o odbijanju izručenja ili o ispunjenosti pretpostavki za izručenje.
Naumov na takvo rešenje ima pravo žalbe Apelacionom sudu.
Ukoliko se pravosnažnim rešenjem Apelacionog suda odbija izručenje, ono se dostavlja Ministarstvu pravde koje o tome obaveštava Ukrajinu.
Ukoliko Apelacioni sud utvrdi da su ispunjene pretpostavke za izručenje, njegovo rešenje i spisi predmeta se dostavljaju Ministarstvu pravde.
Ministar pravde potom donosi rešenje kojim dozvoljava izručenje, ne dozvoljava izručenje ili odlaže izvršenje rešenja o izručenju, uz mogućnost i privremenog izručenja.
Ko je Naumov?
Bivši brigadni general Andrij Naumov je, između ostalog, bio šef Glavnog direktorata za unutrašnju bezbednost.
Pre dolaska u Službu bezbednosti Ukrajine (SBU) radio je u Državnoj agenciji za upravljanje zonom isključenja nuklearne elektrane u Černobilju.
Bio je odgovoran za upravljanje privrednim kompleksom zone isključenja, kao i za komunikaciju sa javnošću o statusu radijacije.
Pre nuklearne elektrane, radio je u Tužilaštvu, kao viši pomoćnik zamenika glavnog tužioca, a potom i kao viši tužilac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.